Mit „Zimi i po oblačnom vremenu krema za sunčanje nije potrebna“ – šta kaže nauka?

Kratak odgovor: zaštita od sunca je najčešće potrebna i zimi i po oblačnom vremenu. Oblaci ne zaustavljaju celokupno ultraljubičasto zračenje; sneg odbija svetlost i tako povećava izloženost. UVA zraci, koji ubrzavaju starenje kože, prisutni su tokom cele godine i mogu da prođu kroz prozorsko staklo. Zimi je jačina sunčevog zračenja obično manja nego leti; ipak, zaštita je naročito važna za osobe sklone flekama, kao kod melazme, za one koji su nedavno imali medicinski estetski tretman i za one koji borave na snegu ili na većoj nadmorskoj visini.

Šta sadrži sunčeva svetlost?

Ultraljubičasti (UV) zraci koji dolaze od sunca dele se, kad je reč o koži, u dve glavne grupe. UVB zraci deluju uglavnom na površinu kože i glavni su uzrok opekotina od sunca. Njihova jačina se izrazito menja u zavisnosti od godišnjeg doba, doba dana i geografskog položaja; zimi opada.

UVA zraci, s druge strane, dopiru do dubljih slojeva kože. Imaju važnu ulogu u starenju kože izazvanom suncem, kao što su bore, gubitak elastičnosti i fleke. Jačina UVA zračenja ne oscilira toliko po godišnjim dobima kao UVB. Obe vrste zraka povezane su s rizikom od raka kože.

Da li oblaci zaustavljaju sunce?

Oblaci smanjuju toplotu i sjaj sunca više nego što to osećamo, ali ultraljubičasto zračenje ne zaustavljaju toliko uspešno. Svetska zdravstvena organizacija navodi da tanak sloj oblaka može da propusti veći deo UV zračenja. Debeli i gusti oblaci pružaju više zaštite.

Pošto se u svežem i oblačnom danu ne oseća da sunce prži, ljudi mogu duže da ostanu napolju bez zaštite. To može da dovede do neočekivanih opekotina i, s vremenom, do nagomilanog oštećenja od sunca.

Da li sunčeva svetlost deluje i iza stakla?

Standardno prozorsko staklo zaustavlja veći deo UVB zraka, ali propušta značajan deo UVA zraka. U medicinskim publikacijama opisano je da se kod osoba koje dugo rade pored prozora ili svakodnevno dugo voze može videti izraženije oštećenje od sunca na strani lica i ruke okrenutoj prema prozoru.

Zato, ako ceo dan sedite pored prozora ili dugo vozite, može biti korisno da i zimi razmislite o zaštiti od sunca.

Sneg i nadmorska visina povećavaju izloženost

Svež sneg odbija veći deo ultraljubičaste svetlosti. To znači da je koža izložena svetlosti i odozgo i odozdo. Osim toga, s porastom nadmorske visine slabi filtrirajući efekat atmosfere, pa jačina UV zračenja raste.

Pri aktivnostima kao što su skijanje ili planinarenje i zimi mogu da nastanu ozbiljne opekotine od sunca. U takvim uslovima važno je da se, osim kože, i oči zaštite odgovarajućim naočarima za sunce.

Ko treba da bude oprezniji zimi?

• Osobe s melazmom ili sklonošću ka flekama: melazma može da potamni i pri niskom nivou sunčeve svetlosti. Smatra se da i vidljiva svetlost može da utiče na melazmu. Više o tome pročitajte u članku „Fleke na koži i melazma“.
• Osobe koje su nedavno imale laserski tretman, hemijski piling ili sličan tretman: posle tretmana koža je osetljivija na sunce, a sunce bez zaštite može da poveća rizik od fleka. Opšta načela potražite u članku „Nega posle medicinskog estetskog tretmana“.
• Osobe koje su u toku laserske epilacije: preplanula koža povećava rizik od opekotina i promene boje kože. Pojedinosti su u članku „Laserska epilacija“.
• Osobe koje koriste lekove koji mogu da povećaju osetljivost na svetlost: neki antibiotici, neki lekovi za lečenje akni i drugi lekovi mogu da učine kožu osetljivom na sunce. Za svoj lek to pitajte lekara ili farmaceuta.
• Osobe koje su ranije imale rak kože, kao i osobe svetle puti koje lako izgore

Kako se zaštititi od sunca zimi?

Kao praktično merilo, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje zaštitu od sunca kad je UV indeks 3 ili viši. UV indeks se nalazi u aplikacijama za vremensku prognozu i u meteorološkim izvorima. Zimi na nivou mora ta vrednost većinu dana može da bude niska; na planini, na snegu i u podne može da bude viša.

1. Proverite dnevni UV indeks; budite naročito pažljivi na snegu i na većoj nadmorskoj visini.
2. Ako ćete boraviti napolju, na izložene delove kao što su lice, uši i šake nanesite kremu za zaštitu od sunca širokog spektra (protiv UVA i UVB zraka).
3. Ako ste dugo napolju, obnavljajte nanos u razmacima koje preporučuje Vaš lekar ili uputstvo za preparat.
4. Kremu dopunite šeširom, naočarima za sunce i odgovarajućom odećom.
5. Ako imate melazmu ili ste nedavno imali tretman, plan zaštite prilagođen Vama dogovorite s lekarom.

Zaključak

Glasina da zimi i po oblačnom vremenu krema za sunčanje nije potrebna potiče od toga što se toplota sunca ne oseća. Međutim, značajan deo UV zračenja prolazi kroz oblake, UVA zraci mogu da dopru i kroz prozorsko staklo, a sneg povećava izloženost. Potreban nivo zaštite zimi zavisi od osobe, mesta na kome se nalazite i aktivnosti kojom se bavite. Ako ste skloni flekama ili ste nedavno imali tretman, preporučuje se da plan zaštite odredite zajedno s lekarom.