Mit „Laserska epilacija izaziva rak“ – šta kaže nauka?

Kratak odgovor: ne postoje naučni dokazi da laserska epilacija izaziva rak. Laseri koji se koriste za epilaciju, za razliku od rendgenskih zraka, koriste nejonizujuću svetlost, koja nema dovoljno energije da direktno ošteti DNK. Stvarni rizici laserske epilacije su stanja kao što su opekotine, promene boje kože i oštećenje nezaštićenog oka. Ovi rizici mogu da se smanje odgovarajućim uređajem, pravilnim podešavanjem i iskusnim izvođačem; ne mogu se, međutim, svesti na nulu.

Odakle potiče ovaj mit?

U svakodnevnom govoru reč zračenje koristi se za veoma različite vrste energije istovremeno. Kada se zraci visoke energije iz rendgena i nekih nuklearnih izvora, kao i dnevna svetlost, radio-talasi i laserska svetlost, nazivaju istom rečju, može se pomisliti da svi nose isti rizik. Međutim, njihovo dejstvo na telo veoma se razlikuje.

Razlika između jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja

U nauci se zračenje prema energiji deli u dve grupe. Jonizujuće zračenje (na primer rendgenski i gama-zraci) ima dovoljno energije da izbije elektrone iz atoma i može direktno da ošteti DNK. To je vrsta zračenja koja se povezuje s rizikom od raka.

Laseri i uređaji za intenzivnu pulsnu svetlost (IPL) koji se koriste za epilaciju rade, nasuprot tome, u oblasti vidljive i bliske infracrvene svetlosti. Ta svetlost nije jonizujuća. Deluje putem toplote: svetlost apsorbuje melanin, tamni pigment u korenu dlake, ona se pretvara u toplotu i oštećuje koren dlake.

Ultraljubičasta svetlost ima posebno mesto između ove dve grupe i njena veza s rakom kože dobro je poznata. Laseri za epilaciju ne koriste ultraljubičastu svetlost.

Šta kažu istraživanja?

Laserska epilacija se široko koristi već dugi niz godina. U preglednim radovima o neželjenim efektima ove metode nije prijavljen nijedan nalaz koji pokazuje nastanak raka kože povezan s laserskom epilacijom. I dubina do koje svetlost deluje ograničena je na nekoliko milimetara kože; ne dopire do unutrašnjih organa.

U nauci je teško dokazati da se nešto apsolutno nikada ne dešava, a podaci iz veoma dugog praćenja su ograničeni. Ipak, današnja saznanja i fizičke osobine svetlosti ne podržavaju zabrinutost da laserska epilacija izaziva rak.

Rizici na koje zaista treba obratiti pažnju

Iako je strah od raka neopravdan, laserska epilacija je medicinski tretman koji nosi rizike. Najčešći i najvažniji rizici su:

• Opekotina i plikovi: mogu nastati ako podešavanje uređaja ne odgovara tipu kože ili ako je koža nedavno preplanula.
• Promene boje: može doći do tamnjenja ili posvetljenja kože; rizik je veći kod tamnije puti i kože izložene suncu. Najčešće su prolazne, ali mogu dugo da traju.
• Ožiljak: retko, naročito posle težih opekotina.
• Oštećenje oka: laserska svetlost može ozbiljno da ošteti nezaštićeno oko. Tokom tretmana i osoba koja se tretira i izvođač moraju da nose odgovarajuće zaštitne naočare; tretman oko očiju zahteva poseban oprez.
• Pojačan rast dlaka: kod nekih osoba u blizini tretiranog područja dlake mogu neočekivano početi jače da rastu.

Većina ovih rizika može se smanjiti pregledom, pravilnim određivanjem tipa kože i izborom odgovarajućeg uređaja i podešavanja. Važna je i zaštita od sunca pre i posle tretmana. Za detaljnije informacije pogledajte naš članak „Laserska epilacija“.

Zašto su mladeži i fleke posebno važni?

I mladeži sadrže melanin, pa apsorbuju lasersku svetlost. Primena lasera preko mladeža može da promeni njegov izgled. To kasnije može da oteža lekarsku procenu tog mladeža i da dovede do toga da se previdi mogući znak raka kože.

Zato laser ne sme da se primenjuje preko mladeža bez prethodne procene. Tokom tretmana mladeži se obično zaštite i preskaču. Ako imate mladež koji menja oblik, boju ili veličinu, krvari ili se nedavno pojavio, preporučuje se da se pre epilacije obratite specijalisti dermatologije. Više informacija o flekama na koži naći ćete u članku „Fleke na koži i melazma“.

Zaključak

Mit da laserska epilacija izaziva rak potiče od toga što se različite vrste zračenja nazivaju istom rečju. Laseri za epilaciju koriste nejonizujuću svetlost i nema dokaza da izazivaju rak. Ipak, postoje stvarni rizici kao što su opekotine, promene boje i oštećenje oka. Za uobičajeni tok posle tretmana pogledajte naš članak „Nega posle medicinskog estetskog tretmana“. Odluku treba doneti zajedno s lekarom, posle pregleda.