Kako čitati fotografije pre i posle: kako svetlo, ugao, filteri i odabrani primeri mogu da zavaraju?

Može li se verovati fotografijama pre i posle?

Slike 'pre i posle' snimaju se u dve različite svrhe. Prva je medicinska dokumentacija: lekar snima u istim uslovima da bi objektivno pratio promenu, a ove slike ostaju u kartonu pacijenta. Druga je reklama: slika se bira, iseca i objavljuje da bi privukla pažnju. Kod prve vrste merilo je tačnost, a kod druge najčešće utisak. Ako znate s kojom svrhom je pripremljena slika na koju ste naišli, znaćete koliko da joj verujete.

Ova razlika je ispitivana i u istraživanjima. U jednoj studiji u kojoj su tri plastična hirurga procenila 291 objavu istaknutu pod oznakama za estetiku lica na jednoj društvenoj mreži, utvrđeno je da su se u 282 objave uslovi snimanja razlikovali tako da slika posle tretmana izgleda bolje. U istoj studiji ova pristrasnost je bila izraženija kod naloga s velikim brojem pratilaca. Ova studija se odnosi na operacije i obuhvata objave iz određenog perioda; ipak, daje predstavu o tome koliko problem može biti raširen.

Druga studija je ocenila 510 objava sa 102 naloga izvođača tretmana skalom od devet stavki; prosečna ocena bila je četiri od devet, a oko 40 procenata objava ocenjeno je kao nekvalitetno. Najčešće zanemarivani kriterijumi bili su blizina, svetlo, vreme snimanja i prikaz iz više uglova. Nekvalitetne objave najčešće su se odnosile na operaciju nosa i filer za usne; to je objašnjeno učestalošću slika snimljenih odmah posle tretmana i selfija.

To ne znači da je svaka objavljena slika obmanjujuća ili da je onaj ko je objavljuje zlonameran. Razlike najčešće nastaju iz nepažnje. Važno je da sliku ne posmatrate kao dokaz rezultata, već kao polazište za pitanja koja ćete postaviti.

Kako svetlo, ugao i udaljenost menjaju rezultat?

Linije, udubljenja i pore na licu zapravo se vide zahvaljujući senkama. Zato se, kada se promeni smer svetla, slika promeni iako se na koži ništa nije promenilo.

Selfiji su poseban problem. Prednja kamera telefona obično je širokougaona i na maloj udaljenosti remeti proporcije lica; svetlo, položaj i obrada takođe ne mogu da se kontrolišu. Gore pomenuta studija s ocenjivanjem smatrala je teškim propustom selfije, filtere, slike snimljene odmah posle tretmana i poređenja koja ne odgovaraju jedno drugom (na primer poređenje desne i leve strane lica) ako ne postoji objašnjenje.

Šta skrivaju mimika, šminka i kosa?

• Mimika: slika 'pre' snimljena dok se mrštite ili smejete ne može da se poredi sa slikom 'posle' snimljenom dok je lice opušteno. Linije koje nastaju pokretom ionako se smanje kada se lice opusti. Važi i obrnuto: blag osmeh podiže obraze i čini da srednji deo lica izgleda punije.
• Šminka: korektor, puder, hajlajter i preparati za konturisanje znatno menjaju doživljaj fleka, modrica i volumena. Olovka za usne može da učini da ivica usana izgleda šira nego što jeste.
• Kosa i modni dodaci: skupljena ili puštena kosa menja izgled ovala lica i linije vilice; minđuše, naočare i kragna takođe odvlače pažnju.
• Preplanulost i nega kože: promena boje puti ili vlažnosti kože u međuvremenu utiče na izgled kože nezavisno od tretmana.
• Promena telesne težine: izgled lica i vrata menja se kada se dobije ili izgubi na težini; ako je između slika prošlo dosta vremena, treba imati na umu i tu mogućnost.

Kako prepoznati filter i retuš?

Najčešće se ne mogu prepoznati; u tome je i sam problem. Mnoge kamere telefona snimaju s automatskim podešavanjima za ulepšavanje koja omekšavaju kožu, čak i kada korisnik ništa posebno ne uradi. Filteri u aplikacijama društvenih mreža izravnavaju teksturu kože i mogu da promene proporcije lica. Retuš u programima za obradu slika možda neće ostaviti nikakav trag.

Ipak, postoje neki tragovi: potpuno odsustvo prirodne teksture kože, kao što su pore i sitne dlačice, zamućeni prelazi na liniji kose ili ivici vilice, krivljenje pravih linija u pozadini, izrazito lošiji kvalitet slike 'pre'. Odsustvo ovih tragova ne znači da slika nije obrađivana.

Jedan predlog za ažuriranje standarda fotografske dokumentacije u estetskoj medicini prihvatljivu obradu ograničava usko: izjednačavanje svetline, boje i kontrasta dve slike i isecanje tako da prikazuju isto područje. Isti tekst preporučuje da se alati za retuš i promenu oblika strogo izbegavaju. Kako stalno gledanje filtriranih lica može da utiče na doživljaj sopstvenog lica obradili smo u članku „Doživljaj tela i estetski tretmani“.

Zašto fotografija snimljena odmah posle tretmana zavarava?

Posle injekcija i tretmana zasnovanih na energiji tkivo je neko vreme otečeno. Odmah posle filera usne, obrazi ili brada zbog otoka mogu da izgledaju punije i zategnutije nego kada se rezultat slegne; sitne linije mogu da izgledaju kao da su privremeno nestale. Slika snimljena u stolici, čim se tretman završi, zato ne pokazuje rezultat, već trenutak tretmana. Uobičajen tok otoka i modrica opisan je u članku „Modrice i otok posle estetskog tretmana“.

Gore pomenuta skala za ocenjivanje kao uslov za poređenje traži da je kod injekcionih tretmana prošlo najmanje dve nedelje, a kod operacija i lasera najmanje tri meseca. Samo 16 procenata pregledanih objava ispunilo je ovaj kriterijum vremena. Ovi rokovi su kriterijumi te studije; razlikuju se od tretmana do tretmana, a kod nekih tretmana rezultatu je potrebno duže da se slegne. Za opšti okvir o tome koliko treba čekati posle kog tretmana pogledajte naš članak „Planiranje estetskih tretmana pred važan dan“.

Važan je i drugi kraj vremenske ose. Kod tretmana čiji efekat slabi tokom nekoliko meseci, slika iz perioda kada je efekat bio najizraženiji ne govori ništa o tome koliko je rezultat trajao. Slika 'posle' bez navedenog vremena je nepotpuna informacija.

Zašto odabrani primeri ne odražavaju stvarnost?

To se zove pristrasnost u odabiru. Ono što vidite na nekom nalogu ili reklamnoj stranici nije nasumičan uzorak svih urađenih tretmana; to su rezultati koji su se dopali, za čije je objavljivanje dobijena dozvola i koji privlače pažnju. Prosečni rezultati, oni koji nisu ispunili očekivanja, oni kojima je bila potrebna korekcija i oni uz koje su se javili neželjeni efekti ne nalaze se u ovom izlogu.

• Bira se polazna tačka: da bi promena izgledala upečatljivo, ističu se osobe koje su na početku imale izraženu tegobu. Ako je Vaša polazna tačka drugačija, i rezultat će izgledati drugačije.
• Bira se građa lica: koštana struktura, debljina kože i starost direktno utiču na rezultat. Rezultat nekoga ko ne liči na Vas ne predviđa Vaš rezultat.
• Više tretmana se pripisuje jednom: iza promene predstavljene kao 'samo filer' mogu da stoje botulinum toksin (popularno 'botoks'), nega kože, laser, promena težine, pa čak i operacija. Slika ne govori koji su tretmani urađeni.
• Ne navode se broj sesija i količina: rezultat koji izgleda kao da je postignut u jednoj sesiji može biti zbir nekoliko sesija raspoređenih na više meseci.
• Slika može biti preuzeta iz drugog izvora: možda je korišćena reklamna slika proizvođača ili objava drugog izvođača tretmana. Možete da pitate da li slika pripada pacijentu lekara s kojim razgovarate.

Kako izgleda standardna medicinska fotografija?

Zajednička ideja objavljenih standarda za medicinsku dokumentaciju je jednostavna: jedino što se između dve slike menja treba da bude sam pacijent. U radovima o fotografskoj dokumentaciji u estetskoj medicini ističu se sledeće tačke:

• Ista kamera i ista podešavanja; nepromenjena udaljenost snimanja.
• Kamera u visini lica; položaj glave isti pri svakom snimanju.
• Jednostavna, jednobojna pozadina.
• Raspršeno osvetljenje s obe strane, nezavisno od dnevne svetlosti i isto pri svakom snimanju.
• Bez šminke i nakita; kosa skupljena tako da lice bude otkriveno.
• Neutralan izraz lica; ako se procenjuje tretman vezan za mimiku, ista mimika se posebno beleži na oba snimka.
• Ne jedan ugao, već slike iz više uglova: spreda, poluprofil i profil.
• Ista veličina, isti kadar; tako da se vide i susedna područja.
• Naveden datum snimanja i vreme proteklo od tretmana.
• Bez obrade osim izjednačavanja boje i svetline.

Pregledni radovi iz ove oblasti ističu da je s raširenošću pametnih telefona i društvenih mreža poštovanje ovih standarda oslabilo i da promenljivo svetlo, ugao, filteri i digitalna obrada mogu da prikažu rezultate drugačijim nego što jesu. Ako slika na koju ste naišli ne ispunjava većinu ovih kriterijuma, najsigurnije je da iz nje ne izvodite zaključak.

Šta možete sebe da pitate dok gledate sliku

1. Da li su na dve slike svetlo, pozadina i blizina isti?
2. Da li su položaj glave i izraz lica isti? Da li se na jednoj osoba smeje, a na drugoj je ozbiljna?
3. Da li su se promenili šminka, kosa ili boja puti?
4. Da li tekstura kože izgleda prirodno ili previše glatko?
5. Kada je snimljena slika 'posle'? Odmah posle tretmana ili posle nekoliko nedelja?
6. Da li piše koji tretmani su urađeni i u koliko sesija?
7. Da li ova osoba liči na mene po starosti, građi lica i početnom stanju?
8. Da li je ovo jedan primer koji se dopao ili niz različitih rezultata?

Koja pitanja postaviti lekaru?

Američka akademija za dermatologiju savetuje osobama koje razmišljaju o estetskom tretmanu da traže da vide slike 'pre i posle' pacijenata kod kojih je lekar izveo taj tretman, naročito pacijenata sličnog tona i tipa kože. Snimci koje Vam lekar pokaže na pregledu, snimljeni u istim uslovima i koji pripadaju njegovim pacijentima, informativniji su od objava koje vidite na ekranu. Pitanja koja vredi postaviti:

• Kakav je tipičan rezultat u mojim godinama i s mojim početnim stanjem? Da li primer koji pokazujete predstavlja prosek ili jedan istaknut rezultat?
• Koliko posle tretmana je snimljena ova slika?
• U koliko sesija i za koliko vremena je postignut ovaj rezultat?
• Koji su drugi tretmani urađeni ovoj osobi?
• Koliko je rezultat trajao; postoji li snimak iste osobe iz kasnijeg perioda?
• Koliko često se ne postigne očekivani odgovor i šta se tada radi?
• Koja je granica ovog tretmana kod moje građe lica; šta on ne menja?

Pokazati sliku i reći 'želim baš ovo' razumljiva je želja, ali lekaru je na nju najčešće nemoguće odgovoriti: građa lica osobe sa slike, urađeni tretmani i uslovi snimanja nisu poznati. Korisnije je da sliku koristite kao sredstvo da objasnite šta Vam se dopada. Za pripremu za prvi razgovor pogledajte naš članak „Vodič za one koji prvi put idu na medicinski estetski tretman“.

Kako postaviti realna očekivanja?

Realna očekivanja ne proističu iz tuđe slike, već iz pregleda Vašeg lica. Većina medicinskih estetskih tretmana donekle poboljšava izgled; ne pretvara lice u neko drugo lice. Rezultat se razlikuje od osobe do osobe i ne može se unapred pouzdano znati. Kada lekar postavi granice i kaže Vam 'ovo će se promeniti, ovo neće, ovo može da traje toliko', to je vrednija informacija nego kada Vam pokaže upečatljivu sliku.

Pri izboru lekara i ustanove preporučujemo da više gledate uslove bezbednosti nego slike; oni su navedeni u našem članku „Izbor klinike i lekara za medicinsku estetiku: bezbednosna kontrolna lista u 10 tačaka“. Za užurbane ponude koje stižu uz slike i pozive na tretmane izvan zdravstvene ustanove može da pomogne naš članak „Grupni estetski tretmani kod kuće i u hotelu“. U pubertetu i ranom odraslom dobu uticaj ovih slika može biti jači; tu temu smo obradili u članku „Medicinska estetika kod mladih“.

Ako primećujete da svoj izgled često poredite s ovakvim slikama, da Vas to rastužuje ili utiče na svakodnevni život, razgovor s lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje može biti korisniji korak od traženja novog tretmana.

Zaključak

Slike 'pre i posle' mogu da daju predstavu, ali zbog svetla, ugla, mimike, šminke, filtera, vremena snimanja i odabira primera ne pokazuju kakav će rezultat tretman dati kod Vas. Najbezbedniji pristup je da ne izvodite zaključke iz slike koja nije snimljena u standardnim uslovima i uz koju nisu navedeni vreme i urađeni tretmani. Odluku ne donosite na osnovu jednog kadra na ekranu, već na osnovu tipičnog rezultata, granica i rizika o kojima ste razgovarali s lekarom na pregledu.