Medicinska estetika kod mladih: koji tretmani pre 18. godine su medicinski opravdani, a koji mogu da sačekaju?

Zašto je medicinska estetika kod mladih posebna tema?

Adolescencija je period u kojem se telo i lice brzo menjaju, a jednako brzo se menja i to kako osoba vidi sebe. U tim godinama briga zbog izgleda je česta i najčešće je uobičajen deo razvoja. U istom periodu mladi provode vreme u onlajn okruženju punom lica obrađenih filterima i reklama za estetske tretmane.

Nedavni pregled objavljen u oblasti dermatologije ukazuje na porast tretmana za promenu izgleda kod adolescenata i navodi da smernice stručnih udruženja često ne propisuju kao obavezne korake kao što su psihološka procena, strukturisano informisanje i vreme za razmišljanje. Autori predlažu zajednički etički okvir koji obuhvata procenu medicinske potrebe, jačanje roditeljske saglasnosti i psihološki skrining. Ovi podaci se uglavnom odnose na druge zemlje; koliko nam je poznato, slični podaci za Tursku nisu objavljeni.

Cilj ovog teksta nije da spreči mladu osobu da ode kod lekara. Naprotiv: pregled zbog problema s kožom koji može da se leči pravi je korak. Cilj je da se odvoji lečenje od kozmetske želje i da se pomogne da se odluka ne donosi na brzinu.

Koja je razlika između medicinske potrebe i kozmetske želje?

Medicinska potreba znači lečenje bolesti ili gubitka funkcije: reč je o bolu, ožiljku, infekciji, simptomu koji ograničava svakodnevni život ili izraženom psihičkom opterećenju povezanom s bolešću. Kozmetska želja je želja da se promeni izgled zdrave i uobičajene građe. Granica nije uvek oštra; zato tu razliku pravi lekar koji obavlja pregled.

Ova tabela je opšti okvir; nije individualna dijagnoza niti preporuka za lečenje. Isti tretman kod jedne osobe može biti lečenje, a kod druge kozmetski. Na primer, botulinum toksin (popularno 'botoks') može da se koristi kao lečenje prekomernog znojenja, dok je njegova primena protiv bora kozmetska. Starosne granice i uslovi odobrenja razlikuju se u zavisnosti od preparata i zemlje.

U kojim situacijama lečenje u mladosti zaista može biti potrebno?

Akne su najčešći problem s kožom u ovoj starosnoj grupi i nisu samo pitanje izgleda. Mogu da ostave ožiljke; mogu da dovedu do anksioznosti, potištenosti i gubitka samopouzdanja. Ako ima mnogo bubuljica, ako su duboke, bolne ili ostavljaju ožiljke i ako akne utiču na raspoloženje, preporučuje se odlazak lekaru. Osnovu lečenja najčešće čine lekovi koji se nanose na kožu ili uzimaju na usta. Ako su ostali ožiljci, mogućnosti ćete naći u našem članku „Ožiljci od akni“.

Primarno prekomerno znojenje često počinje u detinjstvu ili adolescenciji; može da navede osobu da izbegava rukovanje, pisanje po papiru ili nošenje svetle odeće. Korake lečenja opisali smo u članku „Lečenje prekomernog znojenja (hiperhidroza)“. Urođeni mladeži i mrlje, izraženi ožiljci i keloidi takođe su stanja koja mogu da zahtevaju lečenje u mladosti; tu može da pomogne naš članak „Ožiljci i keloidi“. Strije koje se javljaju u periodu brzog rasta česte su i vremenom blede; detalji su u članku „Strije“.

Zajedničko ovim stanjima je da se poseta lekaru završava dijagnozom. Lekar najpre imenuje problem, a zatim objašnjava mogućnosti koje imaju dokaze, očekivanu korist i rizike. To je razlika između razgovora koji počinje pitanjem 'Šta želiš da uradiš?' i pregleda koji počinje pitanjem 'Šta te muči?'.

Zašto se s filerima i botulinum toksinom čeka dok se lice još razvija?

• Lice još nije dobilo konačan oblik. Koštana građa i meka tkiva menjaju se tokom čitave adolescencije, a kod nekih osoba i do ranih dvadesetih godina. Deo lica koji danas izgleda 'tanak' ili 'mali' može se za nekoliko godina sam promeniti.
• Nema dokaza o koristi. Ne postoje snažni dokazi da botulinum toksin na mladom licu bez bora sprečava nastanak linija u budućnosti; ovu temu smo obradili u članku „Mit Botoks u mladosti sprečava bore – šta kaže nauka?“.
• Rizik se ne smanjuje s godinama. Komplikacije kao što su začepljenje krvnog suda, infekcija i asimetrija mogu se javiti i u mladosti. Dok je korist neizvesna, svaki tretman znači preuzimanje tih rizika.
• Efekti su prolazni, a navika može da ostane. Rano započeti tretmani mogu da doprinesu tome da se uobičajene crte lica doživljavaju kao 'mana koju treba ispraviti' i da tretmani postanu sve češći.
• Ukusi se menjaju. Izgled koji neko jako želi sa šesnaest godina istoj osobi sa dvadeset pet može delovati strano.

U mladoj odrasloj dobi, odnosno posle 18. godine, odluka zakonski prelazi na samu osobu; ipak, većina gornjih tačaka važi i u ranim dvadesetim godinama. Šta je u tom periodu potrebno, a šta nije, opisali smo u članku „Nega kože i medicinska estetika u 20-im godinama“.

Kako se daje pristanak pre 18. godine i koje su zakonske granice?

Kod maloletnih osoba za medicinske intervencije obično se traži saglasnost roditelja ili zakonskog zastupnika. Međutim, potpis roditelja sam po sebi ne treba smatrati dovoljnim: potrebno je i da mlada osoba sama želi tretman, da jezikom primerenim svom uzrastu razume šta će se raditi, koji su mogući rizici i mogućnosti i da može da postavlja pitanja. Važi i obrnuto: neprihvatljivo je da se kozmetski tretman uradi na zahtev roditelja, a protiv volje mlade osobe.

Zakonski propisi se razlikuju od zemlje do zemlje. Koji tretman, u kom uzrastu, uz čiju saglasnost i ko sme da izvede određuju pravila zemlje u kojoj se nalazite; pitajte o tome lekara.

Kao primer: u Engleskoj je od 1. oktobra 2021. godine krivično delo ubrizgavati maloletnim osobama botulinum toksin ili filer u kozmetske svrhe i zakazivati termin za to. Prema zvaničnim smernicama, dozvola roditelja ne ukida ovu zabranu. Primena iz medicinskih razloga može se izvesti samo uz odobrenje lekara i samo od strane određenih zdravstvenih radnika. Kao cilj propisa navedena je zaštita dece od mogućih zdravstvenih rizika ovih tretmana. Ovo je primer iz samo jedne zemlje; pravila u drugim zemljama su drugačija.

Dobar proces pristanka ne staje u jedan razgovor. Posebno je važno u ovoj starosnoj grupi da se posle informisanja ostavi vreme za razmišljanje, da se odluka donese nekog drugog dana i da se mladoj osobi jasno kaže da ima pravo da se predomisli.

Kako društvene mreže i filteri utiču na želju?

Filteri izglađuju kožu, stanjuju nos, povećavaju usne i oči – i to rade na živoj slici, toliko glatko da se ne primećuje. Osobi koja dugo gleda takve slike lice bez filtera u ogledalu može početi da izgleda 'nepotpuno'. A nijedan tretman ne može da uradi tačno ono što radi filter; lice s porama, senkama i mimikom je uobičajeno.

U anketnom istraživanju među mladim odraslim osobama od 18 do 25 godina prijavljeno je da su oni koji prate influensere koji su imali estetske tretmane i oni koji češće obrađuju svoje fotografije filterima imali izraženiju nameru da se podvrgnu estetskom tretmanu. U istoj studiji pokazalo se i da mladi precenjuju koliko često drugi idu na estetske tretmane. Studija je presečna; to znači da pokazuje povezanost, ali ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu.

• Proverite da li je sadržaj koji gledate reklama ili plaćena saradnja.
• Utisak da 'svi to rade' najčešće ne odgovara stvarnosti; oni koji su imali tretman samo su vidljiviji.
• Video snimci pokazuju rezultat; otok, modrice, kajanje i komplikacije najčešće ne pokazuju.
• Ponude koje požuruju, kao što su 'samo danas', 'popust za studente' ili pogodnost ako dođete s prijateljem, znak su upozorenja.
• Tretmani koje mladi sami sebi rade kod kuće mogu da se šire među vršnjacima; rizike smo opisali u članku „Olovke za filer bez igle i tretmani kod kuće“.

Kada razmisliti o podršci za mentalno zdravlje?

Briga zbog izgleda u adolescenciji je uobičajena. Međutim, kod nekih mladih ta briga se usredsređuje na 'manu' koju drugi ne primećuju ili smatraju sasvim malom, oduzima sate u toku dana i sužava život. To stanje, koje se naziva telesni dismorfični poremećaj, najčešće počinje u adolescenciji i često ostaje neprepoznato. U jednom preglednom radu navodi se da pogađa oko dva odsto adolescenata, ali taj udeo se razlikuje od studije do studije.

U tom slučaju estetski tretmani obično ne donose očekivano olakšanje; briga može da se premesti na drugi deo tela ili da se pojača. Lečenja čiji je efekat dokazan su iz oblasti mentalnog zdravlja: kognitivno-bihejvioralna terapija i, po potrebi, terapija lekovima koju preporuči lekar. Zato se, ako postoje sledeći znaci, pre estetskog tretmana preporučuje procena mentalnog zdravlja:

• Veoma često gledanje u ogledalo ili potpuno izbegavanje ogledala
• Stalno poređenje s drugima, ponovljeno traženje potvrde
• Stalni pokušaji da se neki deo tela sakrije šminkom, kosom, odećom ili držanjem
• Čupanje, ceđenje ili kidanje kože da bi se izgladila
• Izbegavanje škole, prijatelja ili fotografisanja
• Uporno traženje tretmana zbog detalja koji drugi ne primećuju ili traženje novog tretmana odmah posle prethodnog
• Izražena promena načina ishrane, preterano vežbanje ili izražena potištenost

Predlog da se potraži podrška za mentalno zdravlje ne znači okrivljavanje mlade osobe niti omalovažavanje njene želje. Cilj je da dobije pomoć koja će joj zaista doneti olakšanje. Ovu temu smo detaljnije obradili u članku „Doživljaj tela i estetski tretmani“.

Šta roditelji mogu da urade i šta da pitaju lekara?

Kada mlada osoba kaže 'želim to da uradim', to je najčešće početak razgovora. Odmah izgovoreno 'ne' ne gasi želju, već samo razgovor; mlada osoba tada informacije, a ponekad i tretman, traži negde drugde. Korisnije je pitati sa zanimanjem.

• Šta te najviše muči? Od kada se tako osećaš?
• Odakle je ta misao krenula: da li ti je neko nešto rekao, da li si nešto video/videla?
• Šta se nadaš da će se u tvom životu promeniti posle tretmana?
• Šta znaš o rizicima i granicama ovog tretmana?
• Šta bismo izgubili, a šta dobili ako sačekamo godinu dana?

Ako briga ukazuje na stvaran problem s kožom, pravi korak je da zajedno odete kod lekara. Pitanja koja na pregledu možete da postavite lekaru nalaze se u nastavku.

Lekar koji uliva poverenje razgovara direktno s mladim pacijentom, uključuje i roditelja u proces, po potrebi ume da kaže 'ne sada' ili 'to nije potrebno' i ostavlja vreme za odluku. Mesto koje predlaže tretman bez pregleda, bez pitanja mladoj osobi ili bez provere uzrasta znak je da treba da zastanete i ponovo razmislite.