Bezbednost anestetičkih krema: kada kreme za lokalnu anesteziju pre tretmana postaju opasne?

Šta je anestetička krema i pre kojih tretmana se koristi?

Preparati koje u svakodnevnom govoru zovemo kremama za umrtvljivanje u medicini se nazivaju topikalni (koji se nanose na kožu) lokalni anestetici. Prolaze kroz kožu i privremeno zaustavljaju prenos signala bola u nervnim završecima. Najčešće aktivne supstance su lidokain, prilokain, tetrakain i benzokain; neki preparati sadrže dve ili tri od njih zajedno. Postoje u obliku kreme, gela, masti i spreja.

U medicinskoj estetici mogu se koristiti pre tretmana kao što su laserska epilacija, lasersko uklanjanje tetovaže, frakcioni laser, radiofrekventno mikroiglanje, mikroiglanje, mezoterapija i fileri. Nisu potrebni kod svakog tretmana; mnogi ljudi tretman bez teškoća završe uz hlađenje i slične metode. O tome da li će se koristiti i koji preparat izabrati odlučuje Vaš lekar.

Kada se koriste u preparatu, količini, na površini i u trajanju koje odredi lekar, ove kreme se uglavnom smatraju bezbednim, a ozbiljno trovanje je retko. Većina problema povezana je s nanošenjem preparata na veću površinu nego što je preporučeno, u prevelikoj količini, predugo ili ispod pokrivke.

Kako krema koja se nanosi na kožu može izazvati trovanje?

Lokalni anestetici ne ostaju samo na mestu nanošenja; deo prolazi kroz kožu i ulazi u krvotok. Kada je količina koja pređe u krv mala, telo je bez problema uklanja. Kada se količina poveća, lek počinje da utiče na isti mehanizam provođenja u nervnim i srčanim ćelijama, ali ovog puta u celom telu. U medicini se to naziva sistemska toksičnost lokalnih anestetika; najviše se strahuje od posledica po mozak i srce.

Prema saopštenjima američke Uprave za hranu i lekove (FDA), količina leka koja pređe u krv povećava se u sledećim situacijama:

• Velika površina: nanošenje na velike površine kao što su cele noge, leđa ili grudi.
• Debeo sloj i velika količina: korišćenje više nego što je preporučeno, uz razmišljanje 'ako nanesem više, bolje će umrtviti'.
• Dugo zadržavanje: zadržavanje kreme duže od preporučenog vremena ili ponovno nanošenje jednog sloja za drugim.
• Prekrivanje: umotavanje premazanog predela prozirnom folijom, zavojem ili drugom pokrivkom.
• Oštećena koža: nanošenje na nadraženu kožu, kožu s osipom, ranama, posekotinama od brijanja ili kožu koja je nedavno tretirana.
• Toplota: povećanje temperature kože vežbanjem, toplim tuširanjem, grejnim jastučićem ili čvrstim umotavanjem.

FDA takođe navodi da se količina leka koja prođe kroz kožu može razlikovati od osobe do osobe. Zato primena koja kod nekog drugog nije izazvala problem kod Vas može imati drugačiji ishod. Kod preparata visoke koncentracije, kod osoba male telesne težine i kod dece granica bezbednosti je uža.

Zašto je FDA objavila upozorenja? Upozorenja iz 2007. i 2024. godine

FDA je u februaru 2007. objavila javnozdravstveno upozorenje o preparatima za umrtvljivanje koji se koriste pre kozmetičkih tretmana. U upozorenju se navode dve žene, stare 22 i 25 godina, koje su kremu za umrtvljivanje nanele na noge da bi smanjile bol pri laserskoj epilaciji. Obe su, kako im je rečeno, umotale noge prozirnom folijom da bi pojačale dejstvo kreme. Obe su dobile napad (konvulzije), pale u komu i preminule zbog toksičnog dejstva leka. Korišćene kreme bile su pripremljene u apoteci i sadržale su visoke količine lidokaina i tetrakaina.

U istom upozorenju FDA je navela i da je posle upotrebe ovih preparata primila prijave ozbiljnih neželjenih efekata i kod dece i kod odraslih, kao što su poremećaj srčanog ritma, napadi, koma i usporavanje ili prestanak disanja. Agencija je skrenula pažnju na sledeće: kod medicinskih procedura kremu najčešće nanosi obučen zdravstveni radnik, dok pre kozmetičkih tretmana osoba može kremu da nanese kod kuće, sama i bez nadzora.

U martu 2024. FDA se ponovo vratila ovoj temi. Ovog puta upozorenje se odnosilo na pojedine preparate protiv bola koji se izdaju bez recepta, a reklamiraju se za upotrebu pre, tokom ili posle tretmana kao što su mikrodermoabrazija, laserska epilacija, tetoviranje i pirsing. Agencija je navela da deo tih preparata sadrži lidokain u koncentraciji višoj od dozvoljene za preparate bez recepta i potrošačima je preporučila sledeće:

• Ne koristiti preparate protiv bola bez recepta koji se nanose na kožu, a sadrže više od 4% lidokaina.
• Ne nanositi ove preparate u velikoj količini na velike površine kože ili na nadraženu, oštećenu kožu.
• Ne prekrivati premazani predeo prozirnom folijom ili drugom pokrivkom.

Prema FDA, kada se ovi preparati koriste na način koji povećava apsorpciju kroz kožu, mogu dovesti do ozbiljnih posledica kao što su poremećaj srčanog ritma, napadi i otežano disanje; osim toga, mogu stupiti u interakciju s lekovima i suplementima koje osoba uzima.

Granica koncentracije navedena ovde preneta je iz upozorenja koje je FDA uputila potrošačima za preparate koji se u SAD prodaju bez recepta; to nije preporuka za upotrebu. Lekari kod nekih tretmana mogu koristiti preparate veće koncentracije, uz ograničenje površine, količine i trajanja i pod nadzorom. U drugim zemljama može se razlikovati koji se preparat izdaje na recept, a koji bez recepta.

Šta je methemoglobinemija i uz koje kreme se javlja?

Methemoglobinemija je stanje u kome se hemoglobin u krvi pretvara u oblik koji ne može dovoljno da prenosi kiseonik do tkiva. Među lokalnim anesteticima najčešće se povezuje s prilokainom i benzokainom. FDA je navela da benzokain može izazvati ovo stanje i da ono može ugroziti život; zatražila je da se u informacije o svim lokalnim anesteticima koji se izdaju na recept doda standardno upozorenje o methemoglobinemiji.

U seriji slučajeva koju je objavio jedan centar za kontrolu trovanja u Francuskoj opisane su tri žene kod kojih se, pošto su pre laserske epilacije nanele kremu s mešavinom lidokaina i prilokaina na veću površinu nego što je preporučeno, razvila methemoglobinemija praćena srčanim i neurološkim simptomima. Autori su posebno skrenuli pažnju na veličinu premazane površine.

Osetljiviji su bebe i mala deca, osobe s nekim naslednim nedostacima enzima (na primer nedostatkom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze) i osobe koje uzimaju lekove koji mogu stvoriti sklonost ovom stanju. Ako imate takvo stanje, obavezno recite lekaru pre tretmana.

Koji su znaci trovanja anestetičkom kremom?

Simptomi mogu početi ubrzo posle nanošenja kreme, ali mogu se javiti i posle uklanjanja kreme. Rani znaci mogu biti nejasni; zato ih ne treba potceniti.

1. Odmah uklonite kremu i, ako postoji, prozirnu foliju; predeo nežno operite s dosta vode i sapuna.
2. Pozovite 112. Ako niste sami, neka pozove osoba pored Vas; trudite se da ne ostanete sami.
3. Lezite na leđa. Ne vozite i ne tuširajte se toplom vodom.
4. Zdravstvenom timu recite naziv preparata, aktivnu supstancu, koliko ste naneli, na koji predeo i kada; tubu ili kutiju imajte uz sebe.
5. Čak i ako se simptomi ublaže i prođu, ne nastavljajte tretman bez procene.

U Turskoj se kod sumnje na trovanje može konsultovati i Ulusal Zehir Danışma Merkezi (turski Nacionalni centar za kontrolu trovanja, broj 114); međutim, ako postoje gore navedeni znaci, prednost ima 112.

Može li se javiti alergija na anestetičku kremu?

Može, ali to je stanje različito od trovanja. Najčešće se javljaju crvenilo, svrab i ispupčenje na mestu nanošenja koji se razvijaju tokom nekoliko sati ili dana (kontaktni dermatitis). Kod supstanci estarske strukture, kao što su benzokain i tetrakain, ovakva preosetljivost se navodi češće nego kod supstanci amidne strukture, kao što su lidokain i prilokain. Ozbiljna alergijska reakcija praćena kratkim dahom, koprivnjačom po celom telu i otokom usana i jezika veoma je retka, ali je hitno stanje.

Prolazno bledilo ili blago crvenilo neposredno posle uklanjanja kreme najčešće su posledica dejstva leka na krvne sudove i ne znače alergiju. Ako ste ranije imali problem s nekim lekom ili kremom za umrtvljivanje, recite to pre tretmana. Razliku između alergije, nesvestice i drugih reakcija detaljno smo opisali u tekstu „Alergijske reakcije kod estetskih tretmana“.

Mogu li se koristiti kod dece, u trudnoći i tokom dojenja?

U ovim grupama odluka pripada isključivo lekaru. Deca imaju malu telesnu težinu i relativno veliku površinu kože; ista količina kreme može dovesti do mnogo višeg nivoa u krvi. Bebe i mala deca su i sklonija methemoglobinemiji. FDA je navela da su ozbiljni neželjeni efekti o kojima je izvestila zabeleženi i kod dece. Kremu, količinu ili trajanje preporučene za odraslu osobu nemojte prilagođavati detetu; kremu čuvajte van domašaja dece.

U trudnoći i tokom dojenja većina tretmana u kozmetičke svrhe može se odložiti; ako se razmatra tretman za koji je potrebna anestetička krema, korist i rizik procenjuju se zajedno s lekarom. Opšti pristup u ovom periodu naći ćete u tekstu „Medicinska estetika u trudnoći i tokom dojenja“, a tretmane pre 18. godine u tekstu „Medicinska estetika kod mladih“.

Kod osoba s poremećajem srčanog ritma, bolešću jetre ili bubrega i kod onih koji uzimaju neke lekove za regulisanje ritma može se promeniti i uklanjanje leka iz tela ili njegovo dejstvo na srce. Zato je važno da lekaru navedete sve lekove i suplemente koje uzimate; šta treba reći lekaru pre tretmana saželi smo u tekstu „Priprema za medicinski estetski tretman“.

Na šta da obratim pažnju ako kremu nanosim sam/sama kod kuće?

U nekim klinikama krema se nanosi u klinici pre tretmana; u drugima se od pacijenta traži da je nanese kod kuće i tako dođe. U drugom slučaju uputstvo treba da bude pisano i jasno. Sledeća načela usklađena su s preporukama FDA za potrošače:

• Koristite samo preparat koji je naveo Vaš lekar. Ne koristite preparate nejasnog sastava i koncentracije kupljene preko interneta, u studiju za tetoviranje ili od poznanika.
• Pitajte na koji predeo, koliko i koliko dugo da nanosite kremu i ne izlazite iz tih okvira. Više kreme, duže zadržavanje ili veća površina ne znače 'bolje umrtvljivanje', nego veću apsorpciju.
• Ne umotavajte predeo prozirnom folijom ako Vam lekar to izričito ne kaže. Ako se od Vas traži umotavanje, posebno pitajte za koju površinu i koliko dugo.
• Ne nanosite na nadraženu kožu, kožu s opekotinom od sunca, osipom ili posekotinom; obavestite lekara o tome.
• Dok je krema na koži, ne vežbajte, ne tuširajte se toplom vodom i ne koristite grejni jastučić.
• Ako se istog dana tretira više predela, pitajte da li je u redu nanositi kremu na sve odjednom.
• Ne nanosite kremu oko očiju, u usta i na genitalnu sluznicu bez preporuke lekara; posle nanošenja operite ruke.
• Ako se posle nanošenja ne osećate dobro, uklonite kremu i ne čekajte.

Umrtvljena koža ne oseća toplotu i bol. To kod tretmana zasnovanih na energiji, kao što je laser, može otežati rano uočavanje opekotine; ako tokom tretmana osetite neuobičajenu toplotu ili peckanje, obavezno to recite. Opcije za ublažavanje bola kod laserske epilacije naći ćete u tekstu „Laserska epilacija“, a o uklanjanju tetovaže u tekstu „Lasersko uklanjanje tetovaže“.

To što osoba koja izvodi tretman nije lekar, što Vam se krema daje bez navođenja sastava ili usmeno i uopšteno uputstvo kao što je 'namažite celu nogu i umotajte folijom' znaci su da treba da zastanete i ponovo razmislite. U tome Vam može pomoći naš tekst „Lažni preparati i nelegalni tretmani“.