Mit „Prirodni i biljni tretmani nemaju neželjene efekte“ – šta kaže nauka?

Kratak odgovor: 'prirodno' je marketinška reč, a ne potvrda bezbednosti. I biljke se sastoje od hemijskih supstanci, a deo tih supstanci može na koži da izazove alergiju, iritaciju ili opekotinu u kombinaciji sa suncem. Kod preparata koji se ubrizgavaju tvrdnja da su 'prirodni' ne pruža nikakvu sigurnost; ovde je važno da li je preparat registrovan, kakvo mu je poreklo i ko izvodi tretman.

Odakle potiče ova glasina?

Reč 'prirodno' kod nas izaziva predstavu o nečemu čistom, blagom i bezopasnom. Ta predstava se pojačava time što su neželjeni efekti sintetičkih lekova opširno navedeni u uputstvima, dok biljni preparati često nemaju takvo upozorenje. Međutim, to što na kutiji preparata nema upozorenja ne znači da nema rizika, nego najčešće da taj rizik nije sistematski ispitan.

Da li biljni ekstrakti izazivaju alergiju?

Da. U dermatološkoj literaturi opisano je da mnogi biljni ekstrakti koji se koriste u kozmetičkim preparatima izazivaju alergijski kontaktni dermatitis, odnosno ekcem koji svrbi, crveni i ponekad vlaži na mestu dodira. Biljke iz porodice glavočika, ulje čajnog drveta, nana, lavanda i kana često se navode kao primeri. Ponekad problem ne potiče od samog biljnog ekstrakta, nego od mirisa, konzervansa ili boje dodate preparatu.

Eterična ulja zahtevaju posebnu pažnju. U jednom naučnom preglednom radu navodi se da je blizu osamdeset eteričnih ulja izazvalo alergiju, a da je većina reakcija nastala nanošenjem čistih ulja ili preparata visoke koncentracije neposredno na kožu. Neka eterična ulja mogu da postanu alergenija kad dođu u dodir s vazduhom i kako stare.

O simptomima alergije i o tome šta raditi kod ozbiljnih reakcija pročitajte u članku „Alergijske reakcije kod estetskih tretmana“.

Neke biljke u kombinaciji sa suncem mogu da izazovu opekotine i fleke

Supstance koje se zovu furokumarini (psoraleni), a nalaze se u nekim biljkama, posle dodira s kožom i izlaganja sunčevoj svetlosti pokreću reakciju sličnu opekotini. To se zove fitofotodermatitis. S takvim reakcijama povezuju se agrumi kao što su limun i limeta, list smokve i neke biljke iz porodice štitarki.

Reakcija može da počne crvenilom, peckanjem i plikovima; pri zarastanju mogu da ostanu smeđe fleke koje traju nedeljama, a ponekad i mesecima. Zato kućni postupci kao što je 'izbeljivanje fleka' limunom mogu da daju upravo suprotan rezultat. Bezbednije pristupe problemu fleka opisuje članak „Fleke na koži i melazma“.

Da li su prirodni preparati bezbedni i posle estetskih tretmana?

Posle tretmana kao što su laser, hemijski piling ili mikroiglanje zaštitna barijera kože je privremeno oslabljena. U tom periodu supstance koje se nanose na kožu lakše se upijaju, a rizik od iritacije, alergije ili infekcije može da poraste. Zato domaće maske, med, jogurt, sirće, limun ili mešavine eteričnih ulja mogu u periodu posle tretmana da naprave problem. U periodu oporavka bezbednije je da koristite samo preparate koje preporuči Vaš lekar.

Da li je sastav biljnih preparata uvek poznat?

Ne uvek. Koncentracija ekstrakta dobijenog iz iste biljke može da se razlikuje u zavisnosti od uslova uzgoja i prerade. Kod slabo kontrolisanih preparata mogu da budu prisutne i supstance koje nisu navedene na etiketi, teški metali ili mikrobiološka kontaminacija. Preparati čiji se kvalitet može pratiti, registrovani ili upisani u odgovarajući registar, smanjuju taj rizik, ali ga ne svode na nulu.

Postoje li biljni filer i biljni botoks?

Nijedan preparat koji se injekcijom ubrizgava pod kožu ne smatra se prirodnim. Koža je najvažnija barijera tela prema mikrobima i stranim supstancama; kad se ta barijera probije iglom, presudni su sterilnost preparata, njegov sastav i način na koji se ponaša u telu. Zato su injekcije medicinski tretmani koji treba da se izvode preparatima koji su prošli strogu kontrolu i koje treba da izvodi lekar.

Izrazi kao što su 'biljni filer', 'prirodni botoks' ili 'biljno podmlađivanje bez igle' uglavnom su marketinški jezik. Sastav preparata koji se prodaju pod tim nazivima može biti nepoznat; ponekad se neregistrovan ili lažan preparat za ubrizgavanje predstavlja kao 'prirodan'. Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) upozorava da fileri koji se prodaju direktno javnosti ili preko interneta mogu biti lažni, kontaminirani ili neodobreni. Više o tome pročitajte u članku „Lažni preparati i nelegalni tretmani“.

Da li onda prirodne preparate uopšte ne treba koristiti?

Ovaj članak ne tvrdi da su prirodni preparati loši. Mnoge supstance biljnog porekla nalaze se u dobro ispitanim kozmetičkim preparatima i lekovima koji se bezbedno koriste. Suština je u tome da se 'prirodno' i 'bezbedno' ne izjednačavaju. Kao i svaki drugi preparat, i biljne preparate treba procenjivati prema sastavu, koncentraciji, načinu primene i koži osobe.

• Pre nego što novi preparat nanesete na lice, pročitajte etiketu; zabeležite biljke ili mirise na koje ste ranije imali reakciju.
• Nemojte nanositi čista eterična ulja neposredno na kožu.
• Ako posle preparata s agrumima ili biljnim ekstraktima izlazite na sunce, budite oprezni i zaštitite se od sunca.
• Ako se pojave crvenilo, svrab ili peckanje, prestanite da koristite preparat i operite to mesto vodom bez sapuna; ako ne prolazi, javite se lekaru.
• Kod reakcija koje se ponavljaju dermatolog može patch testom (testom na flasterima) da potraži supstancu koja ih izaziva.
• Pre estetskog tretmana recite lekaru i koje biljne preparate i suplemente koristite; neki od njih mogu da povećaju sklonost ka modricama.

Zaključak

Glasina 'prirodni i biljni tretmani nemaju neželjene efekte' naučno nije tačna. I biljke mogu da izazovu alergiju, iritaciju i reakcije uz sunce, a nijedan preparat koji se ubrizgava ne može da se smatra prirodnim. Bezbednost ne određuje reč na etiketi, nego to da li je sastav poznat, kakvo je poreklo preparata i ko izvodi tretman. Naučna saznanja o mnogim biljnim ekstraktima i dalje su ograničena; kad niste sigurni, posavetujte se s lekarom.