Mit „Botoks i fileri stvaraju zavisnost – ko počne, ne može da prestane“ – šta kaže nauka?

Kratak odgovor: ne, ne stvaraju zavisnost u telesnom smislu. Botulinum toksin i filer s hijaluronskom kiselinom deluju na mestu primene; kada se prestane s njima, nema simptoma apstinencije i lice ne postaje lošije nego ranije. Pošto su efekti prolazni, oni koji žele da održe rezultat ponavljaju tretman; to nije zavisnost. S druge strane, kod nekih osoba pomeranje doživljaja izgleda tokom vremena i sve veća želja za tretmanima stvaran su rizik koji treba prepoznati.

Odakle potiče ovaj mit?

Mit ima tri izvora. Prvi je to što se ovi tretmani ponavljaju u određenim razmacima; posmatrano spolja, to može da izgleda kao 'nemogućnost da se prestane'. Drugi je razlika koju osoba vidi u ogledalu kada efekat prođe: posle nekoliko meseci navikavanja na odmornije lice, povratak starih linija može da izazove osećaj 'izgledam gore nego pre'. Treći je to što su na vidiku osobe koje zaista svaki put traže više i na čijem licu nastaje izrazito preteran izgled.

Prva dva su nesporazum. Treći je stvaran, ali uzrok nije sam preparat, već percepcija i ponašanje.

Šta je zavisnost i da li postoji kod ovih tretmana?

Kada se u medicini govori o zavisnosti od supstance, traže se odlike kao što su tolerancija, odnosno potreba za sve većom količinom supstance za isti efekat, i telesni simptomi apstinencije koji se javljaju kada se supstanca prekine. Botulinum toksin privremeno smanjuje nervni signal koji stiže do mišića u koji je ubrizgan; filer s hijaluronskom kiselinom je gel koji na mestu gde se nalazi daje volumen i koji organizam vremenom razgrađuje. Nije opisano da ovi preparati u mozgu izazivaju efekat nagrade ili navike; kada njihov efekat prođe, nije prijavljena ni slika apstinencije kao što su drhtanje, nemir ili bol.

Dakle, tvrdnja 'ko jednom počne, ne može da prestane' u telesnom smislu nije tačna. Možete da prestanete kad god želite; za to nije potreban ni postupak 'skidanja' s preparata ili postepenog smanjivanja.

Da li je ponavljanje zbog prolaznog efekta zavisnost?

Nije. Prema dermatološkim izvorima, efekat botulinum toksina na linije kod većine osoba traje oko tri do četiri meseca. Efekat filera s hijaluronskom kiselinom zavisi od preparata i predela i obično se meri mesecima. Zdravstvene institucije takođe navode da kod filera koji se razgrađuju može biti potrebno da se tretman posle nekog vremena ponovi da bi željeni efekat potrajao.

Posmatrano tako, ponavljanje liči na farbanje kose ili čišćenje zuba u određenim razmacima: rezultat je prolazan i ko želi da on potraje, ponavlja tretman. Redovno raditi nešto ne pretvara to u zavisnost. Odlučujuće nije koliko često, već da li osoba zadržava kontrolu nad tim.

Ovde treba biti iskren u jednoj stvari: zdravstvene institucije navode da bezbednost ponovljene upotrebe filera tokom mnogo godina nije procenjena kontrolisanim studijama. To ne znači da je ponavljanje štetno; ali je dobar razlog da se razmaci i količina svaki put određuju prema pregledu, a ne prema navici. Za osobine preparata pogledajte naš članak „Razlike između botulinum toksina i filera: šta se za šta koristi?“.

Da li lice postaje lošije nego ranije kad prestanete?

Ne postaje. Kada efekat botulinum toksina prođe, mišić ponovo počinje da se pokreće i mimičke linije se vremenom vraćaju u stanje od pre tretmana. To nije 'pogoršanje' linija, već kraj prolaznog efekta. Dermatološki izvori navode da ponovljeni tretmani mogu da istanje mišić i da to može da produži trajanje efekta. Pregledni rad o ovoj temi takođe navodi da je istanjenje mišića povezano s botulinum toksinom prolazno i da se povlači kada se tretmani prekinu.

Kod filera je situacija slična. Ovu temu smo detaljno obradili u članku „Mit Kad prestanete s filerima, lice se opusti više nego pre – šta kaže nauka?“: nema snažnih dokaza da prestanak s filerima lice opušta više nego ranije. Zavaravajuće je poređenje. U godinama dok traju tretmani i godine prolaze; izgled posle prestanka treba porediti ne s fotografijama od pre nekoliko godina, već s tadašnjim uzrastom.

Kada odlučite da prestanete, ne morate ništa posebno da radite; dovoljno je da ne idete na nove tretmane. Efekat botulinum toksina sam slabi tokom nekoliko meseci. I filer s hijaluronskom kiselinom vremenom se razgrađuje; za filer koji nije na mestu ili izaziva tegobe potrebna je procena lekara.

Glavni rizik: pomeranje percepcije i sve veća želja za tretmanima

Tu je deo mita koji je istinit. Osoba koja se navikne na novi izgled posle nekog vremena prihvata ga kao 'uobičajen' i isti rezultat joj više nije dovoljan. U tom stanju, koje se u literaturi naziva pomeranjem percepcije, merilo 'prirodnog lica' u svesti osobe neprimetno se menja.

U kvalitativnoj studiji zasnovanoj na razgovorima s 24 žene koje su imale filer za usne u izrazito preteranoj meri izdvojile su se četiri glavne teme: normalizacija filera za usne, pomeranje percepcije usled ponovljenog gledanja slika velikih usana na društvenim mrežama, uverenje da će velike usne doneti društvenu i materijalnu korist i veza između mentalnog zdravlja i ponovljenog traženja tretmana. To je mala i namerno odabrana grupa; ne može se uopštiti na sve koji idu na filer i ne pokazuje uzročnost. Ipak, dragocena je za razumevanje mehanizma.

Pomeranje percepcije ne mora da utiče samo na osobu koja ide na tretmane, već i na njenu okolinu i izvođača; oko koje stalno gleda izmenjena lica može početi da ih smatra uobičajenim. Zato je lekar koji postupa umereno i koji po potrebi ume da kaže 'ovoliko je dovoljno' važna zaštita. Za detalje koji se tiču usana pogledajte naš članak „Filer za usne“.

Postoji i jedno odvojeno, ozbiljnije stanje. Ako briga zbog izgleda zauzima veliki deo dana, ograničava život i ne smanjuje se posle tretmana, može biti reč o problemu mentalnog zdravlja koji se naziva telesni dismorfični poremećaj i koji može da se leči. To stanje je češće kod osoba koje traže estetske tretmane nego u opštoj populaciji, a istraživanja pokazuju da estetski tretmani u tom slučaju najčešće ne otklanjaju brigu. Detalji su u našem članku „Doživljaj tela i estetski tretmani“.

Koji znaci su upozoravajući?

Sledeće nije dijagnostički kriterijum, već znaci da zastanete, razmislite i razgovarate s lekarom.

Ako Vam je nekoliko ovih znakova poznato, to nije razlog da sebe krivite, već razlog da razgovarate s lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje. Ako imate misli o samopovređivanju, ne čekajte – pozovite 112 (ili lokalni broj hitne pomoći) ili otiđite u najbližu hitnu službu.

Šta možete da uradite da zadržite kontrolu?

• Na prvom pregledu razgovarajte s lekarom o svom cilju i o tome gde ćete stati; plan sprovodite prema tom cilju, a ne prema trenutnoj želji.
• Vreme ponavljanja određujte prema nalazu pregleda, a ne prema kalendaru ili reklamama.
• Odluku donosite gledajući se u ogledalo; ne uzimajte kao merilo slike s filterima ili tuđe lice.
• Pregled medicinskih fotografija koje ustanova napravi pre i posle tretmana pomaže Vam da se setite odakle ste počeli.
• Saslušajte iskreno mišljenje bliske osobe u koju imate poverenja.
• Birajte lekara koji ume da kaže 'ne'; izvođač koji bez pitanja prihvata svaki zahtev ne štiti Vas.
• Ne ustručavajte se da napravite pauzu; pauza ne kvari rezultat, samo dopušta da efekat oslabi.

Temu tretmana koji počnu u mladosti i pretvore se u naviku obrađujemo u člancima „Mit Botoks u mladosti sprečava bore – šta kaže nauka?“ i „Medicinska estetika kod mladih“.

Zaključak

Botulinum toksin i filer s hijaluronskom kiselinom ne stvaraju telesnu zavisnost; kada se prestane s njima, nema apstinencije i lice ne postaje lošije nego ranije. Ponavljanje tretmana posledica je prolaznog efekta. Pažnju ne treba obratiti na sam preparat, već na percepciju koja se vremenom može pomeriti: kada raste želja za češćim tretmanima, većim količinama i više predela, treba zastati i proceniti. Umeren plan, razmaci zasnovani na pregledu i lekar koji po potrebi ume da kaže 'dovoljno je' smanjuju taj rizik.