Medicinska estetika uz lekove i hronične bolesti: na šta obratiti pažnju i šta pitati lekara?

Da li su lekovi ili hronična bolest prepreka za estetski tretman?

U većini slučajeva nisu. Ipak, isti tretman kod različitih ljudi nosi različite rizike. Kod osobe koja uzima lekove za razređivanje krvi verovatnoća modrica je veća; kod osobe s nekontrolisanim šećerom u krvi veći značaj dobijaju infekcija i problemi sa zarastanjem rana; kod osobe sklone keloidima tretmani koji oštećuju kožu mogu ostaviti ožiljak. Zadatak lekara je da odmeri te rizike i, ako je potrebno, predloži izmenu tretmana, njegovo odlaganje ili odustajanje od njega.

Veliki deo dokaza o ovim temama zasniva se na stručnim konsenzusima, preglednim radovima i kliničkom iskustvu; za mnoga pitanja ne postoji jedno pravilo koje važi za sve. Zato su informacije u nastavku samo opšti okvir i ne zamenjuju pregled. Za potpunu listu podataka koje pre tretmana treba dati lekaru pogledajte naš članak „Priprema za medicinski estetski tretman: šta reći lekaru, vreme tretmana i sam dan tretmana“.

Pregledna tabela: stanje, na šta obratiti pažnju i šta pitati lekara

Šta se menja ako uzimam lekove za razređivanje krvi?

Lekovi za razređivanje krvi dele se u dve glavne grupe: antikoagulanse, koji deluju na sistem zgrušavanja (na primer varfarin, rivaroksaban, apiksaban, dabigatran), i antiagregacione lekove, koji deluju na krvne pločice (na primer acetilsalicilna kiselina, klopidogrel). Ovi lekovi se najčešće daju radi sprečavanja ozbiljnih događaja kao što su moždani udar, srčani udar ili začepljenje krvnog suda.

Jedan aktuelni pregledni rad o dermatološkoj hirurgiji ističe da ne postoji usaglašena smernica o tome kako ove lekove voditi u periodu tretmana, da se praksa razlikuje od lekara do lekara i da prekidanje leka povećava rizik od događaja kao što su moždani udar, srčani udar i začepljenje krvnog suda. I jedan konsenzus pripremljen za botulinum toksin (popularno 'botoks') i filer s hijaluronskom kiselinom navodi da se tretman može raditi osobama koje uzimaju propisane lekove za razređivanje krvi i da odnos koristi i štete ne ide u prilog prekidanju ovih lekova.

• Glavna očekivana razlika su modrice, kojih je više i duže traju; može biti dovoljno da to znate unapred i da se tretman isplanira u skladu s tim.
• Lekar može da izabere tehniku koja manje traumatizuje tkivo, da tretman podeli na više seansi ili da na nekim područjima ne preporuči tretman.
• Ako je potrebna bilo kakva promena terapije, tu odluku donosi lekar koji je lek propisao – kardiolog, neurolog, hematolog ili internista.
• I lekovi protiv bolova koje uzimate bez recepta, kao i suplementi poput ribljeg ulja, vitamina E, belog luka, đumbira i ginka, mogu da utiču na zgrušavanje; navedite i njih.

O toku modrica i o tome kada treba da se zabrinete možete pročitati u našem članku „Modrice i otok posle estetskog tretmana: koliko traju, kako ih smanjiti i kada se zabrinuti?“.

Može li se tretman raditi tokom uzimanja izotretinoina ili posle prestanka?

Dugo se učilo da kod osoba koje uzimaju izotretinoin na usta i u periodu od 6 do 12 meseci posle prestanka laser, piling i slični tretmani mogu da dovedu do lošeg zarastanja rana i stvaranja ožiljaka. Kasnije je pokazano da se ovaj pristup zasnivao na malom broju malih serija slučajeva objavljenih osamdesetih godina.

Dva odvojena konsenzusa objavljena 2017. godine (jedan je sistematski pregled objavljen u časopisu JAMA Dermatology, a drugi izveštaj radne grupe Američkog udruženja za dermatološku hirurgiju) ponovo su procenila postojeće publikacije. Zajednički zaključak je sledeći: kod osoba koje uzimaju izotretinoin ili su ga nedavno prestale da uzimaju nije nađeno dovoljno dokaza koji bi opravdali odlaganje tretmana kao što su površinski hemijski piling, laserska epilacija, vaskularni laseri i neablativni i frakcioni laseri. Nasuprot tome, duboki i intenzivni tretmani kao što su mehanička dermabrazija i potpuno ablativni laser na celom licu u ovom periodu nisu preporučeni.

• Ovi izveštaji ne kažu 'svaki tretman je bezbedan'; kažu da odluku treba doneti posebno, prema vrsti i dubini tretmana.
• U uputstvu za lek preporuka o čekanju i dalje postoji, a mnogi lekari, naročito kod dubokih tretmana, radije čekaju. Oba pristupa mogu se proceniti u razgovoru s lekarom.
• Izotretinoin isušuje kožu i čini je osetljivijom; zato čak i kod jednostavnih postupaka kao što je depilacija voskom može doći do iritacije. Pre svakog tretmana recite da ga uzimate.
• Nemojte na svoju ruku prekidati izotretinoin niti menjati njegovu dozu da biste uradili estetski tretman.

Za mogućnosti lečenja ožiljaka od akni pogledajte naš članak „Ožiljci od akni: vrste, mogućnosti lečenja i realna očekivanja“.

Lekovi koji potiskuju imunitet, dijabetes i autoimune bolesti

Konsenzus o primeni filera, pri proceni rizika od infekcije, među stanja o kojima treba pitati navodi potisnut imunitet, nekontrolisani dijabetes tipa 2, hronične ili ponavljane kožne bolesti i ranije probleme s filerima. Ova stanja sama po sebi ne zabranjuju tretman; zahtevaju, međutim, da lekar bude oprezniji pri izboru i pripremi tretmana i pri Vašem praćenju.

Kod autoimunih bolesti isti izveštaj navodi da filer nije apsolutna prepreka kod osoba čija je bolest pod kontrolom i da svakog pacijenta treba proceniti posebno. Drugi konsenzus, koji se bavi reakcijama koje se javljaju kasno posle filera, među moguće faktore rizika vezane za pacijenta navodi aktivnu autoimunu bolest i nedavno stomatološko lečenje. Istraživanja u ovoj oblasti su ograničena; zato je odlaganje tretmana u periodu pogoršanja bolesti uobičajen pristup.

• Navedite naziv svoje bolesti, njeno trenutno stanje i sve lekove koje uzimate (uključujući biološke lekove i kortizon).
• Možete da zatražite da se pribavi mišljenje reumatologa, endokrinologa, nefrologa ili onkologa koji Vas prati.
• Ako imate dijabetes, podelite podatke o skorašnjoj kontroli šećera u krvi; ako kontrola nije dobra, može se predložiti odlaganje tretmana.
• Ako se posle tretmana jave crvenilo, toplota, sekret, povišena temperatura ili tvrdi otoci posle nekoliko nedelja, bez čekanja se obratite lekaru. Za pojedinosti pogledajte naš članak „Infekcija posle estetskog tretmana: simptomi, aktiviranje herpesa, kasna infekcija i šta da radite“.
• Bolesti koje pogađaju nervno-mišićni spoj (na primer mijastenija gravis) posebno su važne kada je reč o botulinum toksinu; ako imate takvu dijagnozu, obavezno je navedite.

Sklonost keloidima ili izdignutim ožiljcima

Keloid je izdignut ožiljak koji raste preko granica rane i može da nastane posle bilo kog postupka koji oštećuje kožu. Američka akademija za dermatologiju savetuje osobama sklonim keloidima da to kažu lekaru pre kozmetičkog tretmana ili operacije; ako se tretman ipak želi, preporučuje da se najpre počne s malim probnim područjem i prati da li se na tom mestu javlja zadebljanje. Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) takođe navodi da bezbednost filera kod osoba sklonih prekomernom stvaranju ožiljaka nije poznata.

U praksi to ne znači da treba izbegavati sve tretmane. Tretmani koji ne oštećuju kožu ili je oštećuju vrlo malo ne nose isti rizik kao tretmani koji izazivaju veće oštećenje tkiva, poput ablativnog lasera, srednjeg i dubokog pilinga i liftinga koncima. O tome koji tretman Vam odgovara odlučuje lekar koji procenjuje Vaše ranije ožiljke i porodičnu istoriju.

Herpes na usni koji se ponavlja

Virus herpesa ostaje u telu u neaktivnom obliku i može ponovo da se aktivira pod uticajem činilaca kao što su trauma kože, sunce, povišena temperatura ili stres. Smatra se da je aktiviranje herpesa posle estetskih tretmana retko, ali nema pouzdanih podataka o njegovoj učestalosti. Iako se pogoršanje povlači samo od sebe, može biti bolno; ako se proširi na kožu koja je oljuštena laserom ili pilingom, može da ostavi ožiljak.

• Injekcije u predelu usana i oko usta, ablativni laseri i srednje duboki pilinzi od većeg su značaja kada je reč o herpesu.
• U zavisnosti od Vaše istorije bolesti i tretmana, lekar može da isplanira preventivnu antivirusnu terapiju. Ovi lekovi se koriste uz recept i na način koji odredi lekar; nemojte sami koristiti lek koji Vam je ostao kod kuće.
• Ako na dan tretmana imate znake herpesa kao što su trnjenje, peckanje ili plikovi, tretman se obično odlaže.

Za informacije o laseru i pilingu pogledajte naše članke „Frakcioni laser: koliko je pogodan za ožiljke od akni, bore i teksturu kože?“ i „Hemijski piling: šta je, kome odgovara i kako izgleda oporavak?“.

Kako se donosi odluka?

Pri dobroj proceni lekar najpre odmerava korist koju će Vam tretman doneti, a zatim rizike svojstvene Vašoj situaciji. Ishod ne mora uvek biti 'radi se': odlaganje tretmana, prelazak na blažu mogućnost, veći broj seansi ili odustajanje od tretmana takođe su ispravne odluke. Traženje mišljenja lekara koji Vam je propisao lek nije odugovlačenje, već korak bezbednosti.

Trudnoća i dojenje su posebna tema; obrađujemo je u članku „Medicinska estetika u trudnoći i tokom dojenja: koje tretmane odložiti i o čemu razgovarati s lekarom?“. Budite oprezni prema mestima koja Vas ne pitaju detaljno o bolestima i lekovima i predlažu tretman bez pregleda; u tome Vam može pomoći naš članak „Izbor klinike i lekara za medicinsku estetiku: bezbednosna kontrolna lista u 10 tačaka“.