Kreme za zaštitu od sunca – vodič: kako izabrati, koliko naneti i koliko često obnavljati nanos?

Zašto je krema za zaštitu od sunca važna?

Ultraljubičasti (UV) zraci sunca doprinose opekotinama od sunca, nastanku fleka, prevremenom starenju kože i raku kože. Dermatološka udruženja kremu za zaštitu od sunca ne opisuju kao samostalno rešenje, već kao meru koja se koristi zajedno s hladom i odećom. Uticaj redovne upotrebe na starenje kože i situaciju u zimskim mesecima obradili smo u članku „Mit Zimi i po oblačnom vremenu krema za sunčanje nije potrebna – šta kaže nauka?“; ovaj vodič se usredsređuje na pojedinosti izbora i upotrebe.

Mere navedene u ovom članku preuzete su iz preporuka za javnost institucija kao što su Američka akademija za dermatologiju (AAD), američka Uprava za hranu i lekove (FDA) i Nacionalna zdravstvena služba Ujedinjenog Kraljevstva (NHS).

Kako izabrati kremu za zaštitu od sunca? Čitanje etikete

AAD i NHS preporučuju preparate sa zaštitnim faktorom najmanje 30; na stranici FDA namenjenoj javnosti kao donja granica navodi se najmanje 15. Prema AAD-u, preparat sa zaštitnim faktorom 30, kada se nanese u pravilnoj količini, blokira oko 97 procenata UVB zraka; veći brojevi blokiraju nešto više, ali nijedan preparat ne zaustavlja sve zrake. Visok zaštitni faktor ne znači da možete duže da boravite na suncu niti da nanos možete ređe da obnavljate.

Zaštita od UVA zraka u različitim zemljama označava se na različite načine: u nekim zemljama oznakom 'širok spektar', u drugim ocenom u zvezdicama ili simbolom UVA u krugu. Ako niste sigurni, možete da pitate farmaceuta ili lekara.

Prema FDA, preparati s oznakom 'otporan na vodu' moraju da budu testirani i da na etiketi navedu da li delovanje traje 40 ili 80 minuta. Ako ćete plivati ili se znojiti, ima smisla izabrati takav preparat; ipak, posle izlaska iz vode i brisanja nanos treba obnoviti.

Mineralni ili hemijski filter?

Kreme za zaštitu od sunca se prema filterima koje sadrže grubo dele u dve grupe. Preparati s mineralnim (fizičkim ili neorganskim) filterima sadrže cink-oksid, titan-dioksid ili oba. Preparati s hemijskim (organskim) filterima ne sadrže ova dva sastojka, već druge aktivne supstance, kao što su avobenzon ili oktokrilen. Postoje i preparati koji sadrže obe grupe.

Prema AAD-u, obe grupe stvaraju na koži zaštitni sloj koji upija UV zrake; mineralni filteri deo zraka i odbijaju. Dakle, razlika nije toliko oštra koliko se često opisuje. Dermatološki izvori navode da preparati s mineralnim filterima kod osetljive kože i male dece mogu manje da iritiraju. Mineralni filteri mogu da ostave beli trag na koži, a preparati s hemijskim filterima kod nekih ljudi mogu da izazovu peckanje ili iritaciju.

Na pitanje koja je grupa 'bolja' ne postoji jedan odgovor koji važi za sve. Zaštitu određuju to da je preparat širokog spektra, da se nanese u dovoljnoj količini i da se nanos obnavlja. Za Vas je prikladan preparat koji možete redovno da koristite i koji ne smeta Vašoj koži.

Tonirane kreme za zaštitu od sunca: vidljiva svetlost i melazma

Sunčeva svetlost se ne sastoji samo od ultraljubičastih zraka; i svetlost koju vidimo okom može da utiče na kožu. Prema jednom dermatološkom preglednom radu o ovoj temi, vidljiva svetlost kod osoba tamnije puti može da izazove pigmentaciju, a kreme za zaštitu od sunca širokog spektra, iako štite od ultraljubičastih zraka, ne pružaju dovoljnu zaštitu od vidljive svetlosti. Isti rad navodi da preparat, da bi mogao da štiti od vidljive svetlosti, mora biti vidljiv na koži: mineralni filteri koji se koriste u obliku veoma sitnih čestica da ne bi ostavljali beli trag ne pružaju ovu zaštitu.

Tonirane kreme za zaštitu od sunca, zahvaljujući oksidima gvožđa i pigmentnom titan-dioksidu, pružaju zaštitu i od vidljive svetlosti. Prema tom radu i AAD-u, ovi preparati mogu biti korisni kod stanja kao što su melazma i postinflamatorna hiperpigmentacija. Ovde treba obratiti pažnju na dve stvari: svaki tonirani preparat ne pruža isti nivo zaštite, a za to ne postoji standardna mera, slična zaštitnom faktoru, koju korisnik može da proveri na etiketi. Ako ste skloni flekama, o ovoj mogućnosti možete da pitate lekara. Detalji se nalaze u našim člancima „Fleke na koži i melazma“ i „Laser, IPL i hemijski piling kod tamnije puti“.

Koliko kreme za zaštitu od sunca treba naneti?

Zaštita navedena na etiketi meri se u laboratoriji, kada se preparat nanese u određenoj debljini. Prema AAD-u, mnogi ljudi nanesu samo 20 do 50 procenata količine potrebne da se postigne zaštita s etikete.

• Celo telo: AAD i FDA navode da je za pokrivanje otkrivene kože odrasle osobe potrebno oko jedne unce (otprilike 30 mililitara, puna mala čašica) preparata. NHS istu količinu opisuje kao oko 6 do 8 kašičica. Što je telo krupnije, potrebna je veća količina.
• Lice: AAD za lice preporučuje najmanje jednu kašičicu preparata; to otprilike odgovara preparatu istisnutom duž kažiprsta i srednjeg prsta.
• Vreme nanošenja: AAD i FDA preporučuju da se preparat nanese oko 15 minuta pre izlaska napolje. NHS, ako ćete dugo boraviti na suncu, preporučuje nanošenje dva puta: 30 minuta pre izlaska i neposredno pre izlaska.
• Usne: AAD za usne preporučuje balzam za usne sa zaštitnim faktorom najmanje 30.

Koliko često obnavljati nanos?

AAD, FDA i NHS se slažu: napolju kremu za zaštitu od sunca treba obnavljati otprilike na svaka dva sata, kao i posle plivanja, znojenja i brisanja peškirom. To važi i za preparate otporne na vodu. Preparat nanet jednom ujutru ne pruža istu zaštitu popodne ako ste ceo dan proveli napolju.

Za nekoga ko veći deo dana provodi u zatvorenom prostoru potreba za obnavljanjem može biti drugačija. Preporuke institucija napisane su za izlaganje na otvorenom; rad pored prozora, izlazak napolje za vreme pauze za ručak ili stanje kao što je melazma mogu da promene plan. Režim koji Vam odgovara možete da dogovorite s lekarom.

Česte greške

• Nanošenje premale količine: česta greška koja znatno smanjuje zaštitu.
• Neobnavljanje nanosa: AAD navodi da osobe koje dobiju opekotine od sunca najčešće nisu obnavljale nanos, nanele su premalo ili su koristile preparat kom je istekao rok.
• Preskakanje nekih delova tela: često se zaborave uši, vrat, potiljak, gornji deo stopala, šake i teme gde je kosa retka.
• Oslanjanje samo na zaštitu u preparatu za šminku: puder ili hidratantna krema, ako se ne nanesu u količini preporučenoj za kremu za zaštitu od sunca, možda neće pružiti zaštitu navedenu na etiketi.
• Upotreba preparata kom je istekao rok ili koji je stajao na toploti: AAD i FDA preporučuju da se, ako na pakovanju nema roka, preparat ne koristi duže od tri godine od kupovine, a da se preparat kom su se promenili boja ili gustina baci. U nekim zemljama na pakovanju postoji simbol koji pokazuje rok upotrebe posle otvaranja.
• Kratko prskanje spreja u vazduh: AAD preporučuje da se sprej nanosi dok koža ne zasija, a zatim razmaže rukom. FDA navodi da sprejeve ne treba prskati direktno u lice i da ih ne treba koristiti blizu otvorenog plamena jer mogu biti zapaljivi.

Hlad, šešir i odeća: sama krema nije dovoljna

Nijedna krema za zaštitu od sunca ne blokira sve zrake. Zato institucije uz kremu preporučuju sledeće mere.

• Boravak u hladu u satima kada je sunce najjače. AAD i FDA ovaj period grubo određuju kao vreme od 10 do 14 časova; NHS za Ujedinjeno Kraljevstvo navodi period od 11 do 15 časova. Sati se razlikuju u zavisnosti od mesta gde se nalazite i godišnjeg doba. Praktično merilo AAD-a glasi: ako je Vaša senka kraća od Vas, potražite hlad.
• Šešir širokog oboda, odeća dugih rukava i gusto tkana odeća. Na nekoj odeći postoji oznaka koja pokazuje nivo zaštite od ultraljubičastih zraka.
• Naočare za sunce sa zaštitom od ultraljubičastih zraka.
• Dodatna pažnja u blizini površina koje odbijaju svetlost, kao što su voda, sneg i pesak.
• Izbegavanje solarijuma.

Krema za zaštitu od sunca posle lasera, pilinga i drugih tretmana

Posle tretmana kao što su laser, intenzivna pulsna svetlost, hemijski piling i mikroiglanje koža je neko vreme osetljivija na sunce; nezaštićeno izlaganje suncu može da poveća rizik od fleka. AAD preporučuje da se koža tretirana laserom štiti od sunca dok ne zaraste i da se i pre tretmana izbegava tamnjenje.

Ipak, u danima neposredno posle tretmana površina kože može biti otvorena ili iritirana i nije svaki preparat prikladan za taj period. O tome kada početi s kremom za zaštitu od sunca, koju vrstu preparata koristiti i da li se prvih dana zadovoljiti samo hladom i šeširom, odlučuje lekar koji je izveo tretman. Pisana uputstva koja ste dobili imaju prednost nad opštim informacijama iz ovog vodiča. Za opšta načela pogledajte naš članak „Nega posle medicinskog estetskog tretmana“, a ako razmišljate o lečenju fleka, članak „Laseri za pigmentne fleke“.

I preparati s retinoidima mogu da povećaju osetljivost kože na sunce; za osobe koje ih koriste dnevna zaštita od sunca je posebno važna. Detalji se nalaze u našem članku „Vodič kroz retinoide“.

Bebe, deca i trudnoća

AAD, FDA i NHS preporučuju da se bebe mlađe od šest meseci drže dalje od direktne sunčeve svetlosti i štite hladom i odećom. FDA u ovom uzrastu ne preporučuje kremu za zaštitu od sunca i traži da se pre upotrebe konsultuje lekar; AAD, s druge strane, navodi da se, kada hlad i odeća nisu mogući, može koristiti mala količina preparata, po mogućstvu s mineralnim filterom. Odluku za svoju bebu donesite s pedijatrom.

Za decu stariju od šest meseci institucije uz hlad i odeću preporučuju kremu za zaštitu od sunca širokog spektra otpornu na vodu; AAD navodi da kod dece preparati s mineralnim filterima mogu manje da iritiraju osetljivu kožu.

U trudnoći je zaštita od sunca važna naročito zbog melazme, koja je česta u ovom periodu. Ako Vas nešto zanima u vezi s tim koji preparat koristiti u trudnoći, posavetujte se s lekarom koji prati Vašu trudnoću ili s dermatologom. O nezi kože i tretmanima u trudnoći pročitajte naš članak „Medicinska estetika u trudnoći i tokom dojenja“.

Da li su filteri u kremama za zaštitu od sunca bezbedni?

Poslednjih godina studije koje pokazuju da se neki hemijski filteri upijaju kroz kožu i prelaze u krv izazvale su zabrinutost u javnosti. U randomizovanoj studiji koju su istraživači FDA objavili 2020. godine, kod 48 zdravih dobrovoljaca svih šest hemijskih filtera nađeno je u krvi iznad praga koji je FDA odredila kao granicu za traženje dodatnih studija bezbednosti. Studija je sprovedena u uslovima intenzivne upotrebe, kada se preparat nanosio na veći deo tela nekoliko puta dnevno.

Ovaj nalaz treba pravilno tumačiti. To što supstanca prelazi u krv ne znači da je štetna; pokazuje samo da njenu bezbednost treba detaljnije istražiti. Autori studije su jasno naveli da rezultati ne pokazuju da ljudi treba da izbegavaju kreme za zaštitu od sunca. Prema navodima AAD-a, ni FDA ne kaže da su ove supstance nebezbedne, ne preporučuje prekid upotrebe, već od proizvođača traži dodatne podatke.

Štetan uticaj sunca na kožu dobro je dokumentovan, dok se istraživanja dugoročne bezbednosti nekih filtera nastavljaju. Ako Vam ova neizvesnost smeta, umesto da prestanete s kremom za zaštitu od sunca, možete da izaberete preparate s mineralnim filterima i da se više oslonite na hlad i odeću. Ako na neki preparat dobijete crvenilo, svrab ili osip, prestanite da ga koristite i javite se lekaru.