Šta je osetljivost na svetlost?
Osetljivost na svetlost (fotosenzitivnost) znači da supstanca prisutna u koži stupa u interakciju sa svetlošću i izaziva reakciju čak i na suncu koje inače ne bi naškodilo. Ta supstanca može biti lek koji se uzima na usta ili nanosi na kožu, biljni preparat, parfem ili biljni sok koji je dospeo na kožu. Većina reakcija povezana je s UVA delom ultraljubičastog zračenja sunca; kod nekih supstanci ulogu može imati i vidljiva svetlost.
Reakcija se ne razvija kod svakoga ko uzima lek koji izaziva osetljivost na svetlost. Da li će se javiti zavisi od vrste leka, količine, jačine i trajanja izlaganja svetlosti, kao i od osobina kože same osobe.
Koja je razlika između fototoksične i fotoalergijske reakcije?
| Osobina | Fototoksična reakcija | Fotoalergijska reakcija |
|---|---|---|
| Učestalost | Javlja se češće | Javlja se ređe |
| Kako nastaje? | Supstanca aktivirana svetlošću direktno oštećuje kožu; alergija nije potrebna | Imunski sistem prepoznaje supstancu izmenjenu svetlošću kao stranu; potrebna je prethodna senzibilizacija |
| Kada počinje? | Nekoliko minuta ili sati posle izlaganja svetlosti | Obično jedan do tri dana kasnije |
| Kako izgleda? | Preterana opekotina od sunca: pečenje, bockanje, crvenilo, otok, ponekad plikovi | Osip koji svrbi, sličan ekcemu, ponekad sa sitnim plikovima |
| Gde se javlja? | Na koži izloženoj suncu, s oštrim granicama | Počinje na koži izloženoj suncu i može da se proširi na pokrivena područja |
| Posle toga | Kada prođe, može da ostavi dugotrajnu fleku | Može da traje duže; može da se ponovi ako se lek ponovo uzme |
Ove dve slike mogu da se preklapaju, a razliku utvrđuje lekar. Za Vas je važno da obavestite lekara kada primetite neuobičajenu opekotinu ili osip koji svrbi na suncu dok koristite neki preparat.
Koji lekovi mogu da izazovu osetljivost na svetlost?
Grupe i aktivne supstance navedene u nastavku su primeri koji se često navode u izvorima; spisak nije potpun. Svi lekovi iz iste grupe ne deluju u istoj meri. Da li lek koji uzimate izaziva osetljivost na svetlost, možete pitati lekara ili farmaceuta, ili pročitati uputstvo za lek.
- Antibiotici iz grupe tetraciklina (na primer doksiciklin): mogu se dugo koristiti i u lečenju akni i rozacee.
- Antibiotici iz grupe fluorohinolona.
- Neki lekovi za izbacivanje vode (diuretici), na primer hidrohlorotiazid; može biti sastavni deo i kombinovanih lekova za pritisak.
- Neki nesteroidni lekovi protiv bolova i upale (na primer naproksen, piroksikam); neki od njih su u obliku gela koji se nanosi na kožu.
- Lek za srčani ritam amiodaron.
- Neki lekovi protiv gljivica, na primer vorikonazol.
- Retinoidi: lek za akne izotretinoin koji se uzima na usta i retinoidi koji se nanose na kožu.
- Biljni preparati: čajevi, kapsule i ulja koji sadrže kantarion.
Tretman dok uzimate izotretinoin na usta ili ubrzo pošto ste ga prestali uzimati zahteva posebnu procenu; o tome pročitajte u našim člancima „Medicinska estetika uz lekove i hronične bolesti“ i „Medicinska estetika kod aktivnih akni“. Upotreba retinoida koji se nanose na kožu opisana je u našem članku „Vodič kroz retinoide“.
Kantarion je važan i iz još jednog razloga: ne samo da izaziva osetljivost na svetlost, već može da promeni delovanje mnogih lekova. Mnogi ljudi ne smatraju biljne preparate lekovima i zaborave da to kažu lekaru.
Da li i biljke izazivaju osetljivost na svetlost? (fitofotodermatitis)
Da. Ako supstance koje se zovu furokumarini, a nalaze se u nekim biljkama, dospeju na kožu i ona se zatim izloži suncu, može se razviti reakcija nalik opekotini koja se zove fitofotodermatitis. To nije alergija, već reakcija u vidu direktnog oštećenja. Primeri koji se često navode su sok limete i limuna, list i sok smokve, celer, paškanat i neki parfemi koji sadrže ulje bergamota; spisak nije potpun.
Reakcija obično počinje jedan do dva dana posle izlaganja suncu crvenilom, pečenjem i ponekad plikovima. Najčešće se vidi na mestima gde je sok kapnuo ili prsnuo, u obliku linija, kapi ili otiska prsta. Tokom zarastanja mogu da ostanu smeđe fleke koje traju mesecima; kod tamnije puti te fleke mogu biti izraženije.
Veza ove teme s medicinskom estetikom je sledeća: ako u danima pre tretmana na suncu pravite piće s limunom ili je koža vrata na koju ste naneli parfem izložena suncu, to može da izazove reakciju na koži koja će se tretirati i da kasnije oteža utvrđivanje uzroka fleka koje nastanu.
Zašto je to važno pre lasera, IPL-a i pilinga?
Laser i IPL predaju koži svetlosnu energiju; hemijski piling ne koristi svetlost, ali stanjuje gornji sloj kože i u nedeljama posle tretmana ostavlja kožu manje zaštićenom od sunca. Smatra se da kod osobe koja uzima lek koji izaziva osetljivost na svetlost tokom ili posle tretmana mogu da se razviju jače crvenilo, opekotina, plikovi i naročito fleke nego što se očekuje. Zato lekari pre tretmana detaljno pitaju o upotrebi lekova i suplemenata.
Izvori svetlosti se međusobno razlikuju. Većina lasera radi na jednoj talasnoj dužini, a te talasne dužine su najčešće u opsegu vidljive i infracrvene svetlosti. IPL koristi širok opseg svetlosti koji se ograničava filterima. Većinu lekova koji izazivaju osetljivost na svetlost, s druge strane, aktivira UVA zračenje. Zato to što lek izaziva reakciju na suncu ne znači da nosi isti rizik kod svakog lasera ili IPL tretmana; procena se radi prema uređaju i leku.
I nedelje posle tretmana su važne. Tretirana koža je ionako osetljiva; izlaganje suncu u tom periodu uz lek koji izaziva osetljivost na svetlost može da poveća rizik od fleka. O flekama i opekotinama posle lasera i IPL-a pročitajte u našem članku „Opekotine i fleke posle lasera i IPL-a“, a o merama karakterističnim za tamniju put u članku „Laser, IPL i hemijski piling kod tamnije puti“.
Ne prekidajte lek na svoju ruku
- Ne prekidajte na svoju ruku lek koji uzimate na recept i ne menjajte mu dozu da biste mogli da uradite tretman.
- Naglo prekidanje lekova za srčani ritam, pritisak, infekciju ili gljivice može da izazove mnogo ozbiljnije zdravstvene probleme od samog tretmana.
- O tome da li lek može da se zameni odlučuje samo lekar koji ga je propisao. Najčešće ne treba menjati lek, već vreme ili podešavanja tretmana.
Šta lekar može da uradi?
Lekar donosi odluku prema vrsti leka koji uzimate, tome koliko dugo ga uzimate, planiranom tretmanu i Vašem tipu kože. Mogućnosti uključuju odlaganje tretmana dok se ne završi kratkotrajna terapija, početak s nižom energijom, izbor druge metode ili najpre probni tretman na malom području. Kod lekova koji se uzimaju dugo i ne smeju da se prekinu, odluka može da se donese zajednički, u dogovoru s lekarom koji je propisao lek.
Probni tretman (test-impuls) znači da se tretman izvede na malom, neupadljivom području i da se rezultat prati nekoliko dana. Ne svodi rizik na nulu, ali može da pomogne da se neočekivana reakcija rano uoči.
Šta treba da uradite pre tretmana?
- Napravite spisak svih lekova koje uzimate: lekova na recept, lekova protiv bolova bez recepta, krema i gelova koje nanosite na kožu, vitamina, biljnih čajeva i kapsula.
- Upišite i kratkotrajne lekove koje ste počeli i završili poslednjih nedelja (na primer terapiju antibiotikom).
- Ako ste ranije na suncu imali neuobičajenu opekotinu, osip koji svrbi ili fleke, recite to.
- Ako lekar predloži odlaganje ili probni tretman, shvatite to kao meru bezbednosti, a ne kao smetnju.
- Ako je potrebna promena leka, posavetujte se s lekarom koji Vam ga je propisao; o ishodu tog razgovora obavestite i lekara koji će izvesti tretman.
- Izaberite period u kom ćete nedeljama pre i posle tretmana moći strogo da se štitite od sunca; posle kontakta s biljkama kao što su limun, limeta i smokva operite kožu.
Zaštita od sunca posle tretmana
Ako uzimate lek koji izaziva osetljivost na svetlost, zaštita od sunca u periodu posle tretmana postaje još važnija. Zajedno se koriste hladovina, šešir sa širokim obodom, odeća koja pokriva kožu i krema za zaštitu od sunca koju je preporučio lekar. Kada možete da nanesete kremu za zaštitu od sunca na tretiranu kožu, reći će Vam lekar. O izboru preparata i količini koju treba naneti pročitajte u našem članku „Kreme za zaštitu od sunca – vodič“.
Koji simptomi su normalni, a koji zahtevaju lekara ili hitnu pomoć?
| Može se smatrati normalnim (pratite) | Javite se lekaru istog dana | Bez čekanja 112 ili hitna služba |
|---|---|---|
| Blago crvenilo i osećaj toplote koji se smanjuju u očekivanom roku posle tretmana | Preterana opekotina od sunca na tretiranom području ili na otkrivenoj koži posle izlaganja suncu | Otok lica, usana ili jezika koji se brzo povećava |
| Blago zatezanje, suvoća | Plikovi ispunjeni tečnošću, nakupljanje tečnosti pod kožom | Nedostatak vazduha, zviždanje u grudima, otežano gutanje |
| Blaga osetljivost koja prođe za nekoliko dana | Osip koji svrbi i širi se; širenje i na područja koja nisu bila izložena suncu | Bol u oku, izraženo crvenilo oka, zamućen vid ili gubitak vida |
| Očekivane promene o kojima Vam je lekar unapred govorio | Opekotina i crvenilo u obliku linija ili kapi (može biti kontakt s biljkom) | Plikovi i ljuštenje kože na velikoj površini uz povišenu temperaturu i malaksalost |
Ova tabela je opšte uputstvo i ne postavlja dijagnozu. Ako niste sigurni, pozovite lekara koji je izveo tretman.
Ako sumnjate na reakciju osetljivosti na svetlost
- Odmah se sklonite sa sunca i pokrijte područje.
- Ako je na kožu dospeo biljni ili voćni sok, operite je vodom i sapunom.
- Ne nanosite novu kremu, kućne metode niti preparate s lekom koje lekar nije preporučio.
- Fotografišite područje i istog dana se javite lekaru, sa spiskom lekova i preparata koje koristite.
- Ne prekidajte lek bez razgovora s lekarom; ako je reakcija povezana s lekom, o tome šta dalje odlučuje se zajedno s lekarom koji je propisao lek.
Šta ne treba da radite?
- Ne prekidajte i ne smanjujte na svoju ruku lek koji uzimate na recept da biste mogli da uradite tretman.
- Ne prećutkujte lekaru biljne čajeve, kapsule ili ulja zato što smatrate da su prirodni.
- Dok uzimate lek koji izaziva osetljivost na svetlost, ne sunčajte se i ne idite u solarijum pre i posle tretmana.
- Na tretirano područje ne nanosite na suncu limun, limetu ili parfem s bergamotom.
- Ne bušite plikove koji se pojave na suncu i ne skidajte kraste.
- Ne počinjite ponovo da uzimate lek uz koji ste ranije imali reakciju na suncu, a da to ne kažete lekaru.
Ograničenost dokaza: dokazi o tome da li lekovi koji izazivaju osetljivost na svetlost zaista povećavaju rizik od komplikacija lasera i IPL-a su ograničeni. Jedan pregledni rad koji je pretražio literaturu o ovoj temi nije pronašao publikacije koje opisuju komplikacije posle lasera kod osoba koje uzimaju takve lekove i navodi da se preporuke uglavnom zasnivaju na teorijskim procenama talasne dužine koja aktivira lek i na iskustvu. Značajan deo podataka o tome koji lek izaziva osetljivost na svetlost takođe se zasniva na prikazima slučajeva. Zato se pristupi među klinikama mogu razlikovati i ne može Vam se navesti lična stopa rizika. Ova stranica služi za opšte informisanje i ne zamenjuje pregled.
Pitanja koja vredi postaviti lekaru
- Da li neki od lekova ili biljnih preparata koje uzimam izaziva osetljivost na svetlost?
- Da li je svetlost koju koristi planirani tretman važna u pogledu ovog leka?
- Da li je potrebno odložiti tretman, promeniti podešavanja ili najpre uraditi probni tretman?
- Ako je potrebna promena leka, da li treba da razgovaram s lekarom koji mi ga je propisao?
- Koliko nedelja posle tretmana treba posebno da se štitim od sunca?
- Zbog kojih simptoma treba odmah da Vas pozovem?
Česta pitanja
Mogu li da radim laser dok uzimam antibiotik?
Neki antibiotici, naročito oni iz grupe tetraciklina i fluorohinolona, mogu da izazovu osetljivost na svetlost. Kod kratkotrajne terapije lekar može da odloži tretman dok se terapija ne završi; kod dugotrajne upotrebe razmatraju se druge mere. Ne prekidajte antibiotik na svoju ruku zbog tretmana.
Da li moj lek za pritisak izaziva osetljivost na svetlost?
Diuretici kao što je hidrohlorotiazid, koji se nalaze u sastavu nekih lekova za pritisak, mogu da izazovu osetljivost na svetlost. Koju aktivnu supstancu uzimate, možete pitati lekara ili farmaceuta. Prekidanje leka za pritisak zbog tretmana može da ugrozi Vaše zdravlje.
Koristim ulje ili čaj od kantariona – da li treba da to kažem?
Da. Kantarion može da izazove osetljivost na svetlost i da promeni delovanje mnogih lekova. Dodajte i biljne preparate na svoj spisak lekova.
Da li limunov sok zaista može da ošteti kožu?
Ako sok limuna ili limete dospe na kožu i ona se izloži suncu, može da izazove opekotinu, plikove i fleke koje traju mesecima. Ako ste na suncu bili u kontaktu s limunom, operite kožu; budite posebno pažljivi u periodu pre i posle tretmana.
Piling ne koristi svetlost – da li je to i dalje važno?
Iako piling ne koristi svetlost, on stanjuje gornji sloj kože i u narednim nedeljama ostavlja kožu nezaštićenom od sunca. Izlaganje suncu u tom periodu uz lek koji izaziva osetljivost na svetlost može da poveća rizik od fleka; zato recite koje lekove uzimate i pre pilinga.
Mog leka nema na spisku – da li sam bezbedan/bezbedna?
Spisak ovde sadrži samo primere i nije potpun. Lekova koji mogu da izazovu osetljivost na svetlost ima mnogo. Zato lekaru recite za svaki lek i suplement koji uzimate.
Izvori
- Drug-induced photosensitivity (Lau LDW, Vu M, Scardamaglia L) — DermNet, 2023
- Phytophotodermatitis (Coulson I) — DermNet, 2021
- Drug-Induced Photosensitivity—An Update: Culprit Drugs, Prevention and Management (Blakely KM, Drucker AM, Rosen CF). Drug Saf 42(7):827–847. PMID: 30888626 — Drug Safety, 2019
- Drug-induced phototoxicity: A systematic review (Kim WB i sar.). J Am Acad Dermatol 79(6):1069–1075. PMID: 30003982 — Journal of the American Academy of Dermatology, 2018
- Photosensitizing drug reactions (Montgomery S, Worswick S). Clin Dermatol 40(1):57–63. PMID: 35190066 — Clinics in Dermatology, 2022
- Laser therapy and photosensitive medication: a review of the evidence (Kerstein RL, Lister T, Cole R). Lasers Med Sci 29(4):1449–1452. PMID: 24590242 — Lasers in Medical Science, 2014
- St. John's Wort: Usefulness and Safety — National Center for Complementary and Integrative Health (NCCIH, NIH), 2025
Stručni odbor za medicinsku estetiku
Turski original ovog članka pregledao je Stručni odbor za medicinsku estetiku Doktorcluba. Ova stranica je prevod upoređen s originalom i još je nije pregledao lekar koji govori srpski.
