Mit „Laser stanjuje kožu“ – šta kaže nauka?

Kratak odgovor: uopšteno govoreći, ne. Nema dokaza da laser primenjen odgovarajućim uređajem, s pravilnim podešavanjima i u odgovarajućim razmacima dugoročno stanjuje zdravu kožu. Laser za epilaciju cilja koren dlake. Histološke analize kože posle lasera za obnovu kože pokazale su pojačano stvaranje kolagena i uredan odgovor zarastanja. Crvenilo i osetljivost tokom oporavka su prolazni i nisu stanjivanje. Stvarni rizici su opekotina, promena boje i ožiljak; češći su kod pogrešne ili prečeste primene.

Odakle potiče ovaj mit?

Ovaj mit ima razumljive razloge. U danima posle lasera i pilinga koža je crvena, zategnuta, suva, može da se ljušti i osetljivija je na dodir, sunce i kozmetičke preparate. Osoba koja to doživi može da pomisli da joj je koža 'postala tanja'. Drugi razlog su stvarna oštećenja posle pogrešno izvedenih tretmana: opekotina, fleka i ožiljak. Treći je zabuna: poznato je da jake kreme s kortikosteroidima mogu da stanje kožu kada se dugo koriste, a ta informacija je vremenom pripisana i drugim tretmanima kože.

Postoji i jezički problem. U svakodnevnom govoru 'tanka koža' najčešće označava kožu koja lako crveni, kroz koju se vide kapilari ili koja se brzo iritira. U medicini, međutim, stanjivanje kože znači merljivo smanjenje debljine slojeva kože. To dvoje nije isto.

Da li je laser jedan tretman?

Nije. Laseri se međusobno razlikuju po tome koja struktura u koži upija svetlost. Da bi se mit procenio, treba znati o kom laseru je reč.

Da li laserska epilacija stanjuje kožu?

Kod laserske epilacije svetlost upija tamni pigment u korenu dlake, a nastala toplota deluje na koren dlake. Cilj tretmana nije ljuštenje niti uklanjanje slojeva kože. Zato se ne očekuje da laserska epilacija izvedena s pravilnim podešavanjima stanji kožu; ni u preglednim radovima o ovoj temi ni u informacijama za pacijente dermatoloških udruženja stanjivanje kože se ne navodi među neželjenim efektima.

To što neki ljudi posle epilacije doživljavaju kožu kao 'tanju' ili glađu najčešće je povezano sa smanjenjem dlaka i ispupčenja oko folikula. Crvenilo, blag otok i osetljivost koji se jave u prvih jedan do tri dana posle tretmana su prolazni. Stvarni rizici su drugde: neodgovarajuća podešavanja ili preplanula koža mogu da dovedu do opekotine, plikova, promene boje i, retko, ožiljka. Detalji su u našem članku „Laserska epilacija: kako deluje, kome odgovara i na šta obratiti pažnju?“, a još jedna česta briga obrađena je u članku „Mit Laserska epilacija izaziva rak – šta kaže nauka?“.

Šta su pokazale histološke analize kod frakcionih i neablativnih lasera?

Ovi laseri u koži stvaraju sićušne zone toplotnog oštećenja u obliku stubića, toliko male da se ne vide golim okom, a zdravu kožu između njih ostavljaju netaknutom. U studiji koja je ispitivala šta ova metoda radi u koži, kod dvanaest dobrovoljaca tretman je jednom primenjen na podlaktici, a uzorci tkiva uzimani tokom tri meseca su analizirani. Kontinuitet gornjeg sloja kože ponovo je uspostavljen u roku od jednog dana, gornji sloj se potpuno obnovio za sedam dana, sedmog dana su uočeni nalazi koji ukazuju na pojačano stvaranje kolagena, a na kraju trećeg meseca u donjem sloju nije nađeno ožiljno tkivo. Istraživači su to protumačili kao odgovor zarastanja rane pokrenut u donjem sloju kože.

Ove nalaze treba čitati umereno. Studije su male, uglavnom rađene na koži podlaktice i s jednim tretmanom, praćenje je ograničeno na nekoliko meseci i odražavaju određena podešavanja uređaja. Nema velikih studija koje su merile uticaj mnogo tretmana tokom godina na debljinu kože. Postojeći podaci ne ukazuju na stanjivanje, već na obnovu i stvaranje novog kolagena; ipak, to ne znači da je primena bezopasna pri svakom podešavanju i svakoj učestalosti. Detalji o metodi nalaze se u našem članku „Frakcioni laser: koliko je pogodan za ožiljke od akni, bore i teksturu kože?“.

Ako ablativni laser uklanja gornji sloj kože, zar to nije stanjivanje?

Ovde se mit najviše približava istini. Ablativni laseri zaista kontrolisano uklanjaju gornji sloj kože i deo donjeg sloja. Ali to nije gubitak koji se ne vraća: gornji sloj se ponovo stvara iz ćelija koje potiču iz folikula dlaka i okolne zdrave kože, a u donjem sloju počinje proces obnove.

U studiji na 28 odraslih osoba kod kojih je ugljen-dioksidni laser primenjen na podlaktici oštećenoj suncem, merenja stvaranja novog kolagena oko tri nedelje posle tretmana porasla su na nekoliko puta veću vrednost od početne i ostala povišena najmanje šest meseci. Istraživači su te promene opisali kao uredan odgovor zarastanja rane koji se završava izraženom strukturnom promenom u donjem sloju kože. Dakle, kada se oporavak završi, očekuje se ne tanja, već preoblikovana koža.

Cena toga su vreme oporavka i rizik. Posle ablativnih lasera oporavak može da traje oko dve nedelje i postoji mali, ali značajan rizik od komplikacija; to je i razlog zašto su razvijene blaže metode. Ako oporavak protekne s problemima, ako se razvije infekcija ili ako je tretman urađen dublje nego što je potrebno, može da ostane ožiljak. Udubljen ožiljak znači da je koža na tom mestu zaista tanja; to nije uobičajena posledica lasera, već komplikacija.

Da li je osetljivost tokom oporavka stanjivanje?

Nije. U danima i nedeljama posle lasera koža se obnavlja. U tom periodu zaštitna površina kože još se nije potpuno vratila u prethodno stanje; koža lakše gubi vodu, brže crveni i osetljivija je na sunce. To je najčešće ono što osoba opisuje rečima 'koža mi se stanjila'.

• Crvenilo, zatezanje, suvoća i ljuštenje očekivani su znaci oporavka i traju danima do nedeljama, u zavisnosti od intenziteta tretmana.
• Preparati koje ste ranije koristili bez problema mogu u tom periodu da peku i štipaju; ne vraćajte se preparatima s kiselinama i retinoidima dok Vam lekar to ne preporuči.
• Sunce u tom periodu povećava rizik od fleka. Zaštita od sunca jedan je od najvažnijih delova oporavka.
• Skidanje krastica i trljanje kože povećavaju rizik od ožiljka.
• Ako crvenilo traje duže od očekivanog, pojačava se ili ga prate bol, iscedak ili plikovi, obratite se lekaru.

To što je ova osetljivost prolazna ne znači da je nevažna; nega tokom oporavka direktno utiče na rezultat. Opšta načela opisana su u našem članku „Nega posle medicinskog estetskog tretmana: opšta načela i znaci upozorenja“.

Koji su onda stvarni rizici?

Laser nije bez rizika; rizik samo nije tamo gde ga mit traži. Novi pregledni rad o neželjenim efektima lasera i uređaja zasnovanih na energiji navodi da su problemi povezani s neodgovarajućim izborom uređaja, pogrešnim podešavanjima, nedovoljnom procenom pacijenta i neiskustvom izvođača, te da se u kasnijem periodu mogu javiti promene boje, ožiljci i povrede oka. Dermatološka udruženja takođe upozoravaju da se opekotine, promene boje koje se ne povlače i ožiljci mogu javiti kod tretmana koje izvode neiskusne osobe.

• Opekotina i plikovi: najčešće su povezani s podešavanjima koja ne odgovaraju tipu kože ili s primenom na preplanuloj koži.
• Tamnjenje ili posvetljenje kože: rizik je veći kod tamnije puti i kod onih koji posle tretmana izlaze na sunce; deo promena možda se neće povući sam od sebe.
• Ožiljak: može da nastane posle duboke opekotine, infekcije ili intenzivnije primene nego što je potrebno.
• Prečesta primena: novi tretmani pre nego što koža završi zarastanje ne ostavljaju vreme potrebno za obnovu i mogu da povećaju rizik od iritacije, produženog crvenila i fleka. Razmak između tretmana određuje lekar.
• Neovlašćena primena: tretmani bez pregleda, izvan zdravstvene ustanove ili koje izvode osobe bez odgovarajuće obuke znatno povećavaju rizik.

Simptomi ovih problema, prevencija i šta raditi detaljno su opisani u našem članku „Opekotine i fleke posle lasera i IPL-a: tamnjenje, posvetljenje i ožiljci – prevencija i šta raditi“, a mere specifične za tamniju put u članku „Laser, IPL i hemijski piling kod tamnije puti: rizik od fleka, izbor uređaja i mere bezbednosti“. Ako se razvio ožiljak, pogledajte naš članak „Ožiljci i keloidi“.

Da li hemijski piling stanjuje kožu?

Isti mit kruži i o pilingu, a odgovor je sličan. Hemijski piling stvara kontrolisano oštećenje u gornjim slojevima kože; umesto oljuštenog sloja stvara se novi. Prema novom preglednom radu o promenama tkiva posle pilinga, kod površinskih pilinga gornji sloj se obnavlja, a promene u donjem sloju su nejasne; kod pilinga srednje dubine najčešće je prijavljeno povećanje debljine donjeg sloja i količine kolagena, a kod dubokih pilinga dugotrajno zadebljanje gornjeg i donjeg sloja i stvaranje kolagena. Pregled napominje i da su studije male i međusobno različite.

I ovde stvarni rizik nije stanjivanje, već neodgovarajuća dubina, primena koju ne izvodi lekar, upotreba kiselina visoke koncentracije kod kuće i sunce tokom oporavka. Detalji su u našem članku „Hemijski piling: šta je, kome odgovara i kako izgleda oporavak?“. Slična pitanja za obnovu kože iglicama obrađujemo u članku „Mikroiglanje (microneedling)“.

Zaključak

Mit da laser stanjuje kožu uopštavanje je prolazne osetljivosti tokom oporavka i stvarnih oštećenja posle pogrešno izvedenih tretmana. Laser za epilaciju cilja koren dlake; histološke analize posle lasera za obnovu kože, iako ograničene, ukazuju ne na stanjivanje, već na obnovu i stvaranje kolagena. Pažnju treba obratiti na rizik od opekotine, fleka i ožiljaka; ti rizici mogu da se smanje pravilnom procenom pacijenta, odgovarajućim uređajem i podešavanjima, dovoljnim razmakom između tretmana i zaštitom od sunca, ali ne mogu da se svedu na nulu.