Mit „Krema za sunčanje izaziva nedostatak vitamina D“ – šta kaže nauka?

Kratak odgovor: prema postojećim dokazima, ne. Kreme za zaštitu od sunca teorijski mogu da smanje stvaranje vitamina D u koži, i u laboratorijskim uslovima je pokazano da to čine. Međutim, u terenskim studijama u kojima su ljudi koristili kremu za zaštitu od sunca u svakodnevnom životu i na odmoru nije utvrđen značajan pad nivoa vitamina D. Do istog zaključka došli su sistematski pregled objavljen 2019. godine i međunarodni konsenzus stručnjaka. Važna ograda je da je malo terenskih studija s preparatima veoma visokog zaštitnog faktora. Ako imate rizik od nedostatka vitamina D, rešenje nije da prestanete da koristite kremu za zaštitu od sunca, nego da stanje procenite s lekarom.

Odakle potiče ova glasina?

Iza glasine stoji tačno biološko saznanje. Jedna prethodna supstanca (prekursor) u koži pod dejstvom sunčevih UVB zraka pretvara se u vitamin D. Zraci koji izazivaju opekotine od sunca takođe su pretežno UVB. Drugim rečima, talasne dužine koje crvene kožu i talasne dužine koje pokreću stvaranje vitamina D u velikoj meri se poklapaju. Zato se i očekuje da preparat koji sprečava opekotine od sunca sprečava i stvaranje vitamina D.

To očekivanje je potvrđeno i eksperimentima. Prema sistematskom pregledu koji se bavio ovom temom, u četiri eksperimentalne studije s veštačkim izvorom ultraljubičastog zračenja krema za zaštitu od sunca izrazito je smanjila stvaranje vitamina D izazvano svetlošću. Glasina nastaje kad se ovaj laboratorijski nalaz direktno prenese na svakodnevni život.

Šta su pokazale studije iz stvarnog života?

Isti sistematski pregled obuhvatio je studije objavljene do kraja 2017. godine; pored četiri eksperimentalne studije, analizirao je tri terenske studije (dve randomizovane kontrolisane) i 69 opservacionih studija. U randomizovanim kontrolisanim terenskim studijama nije nađen uticaj svakodnevne upotrebe kreme za zaštitu od sunca na nivo vitamina D. U većini opservacionih studija ili nije uočena povezanost, ili je kod onih koji su naveli da koriste kremu za zaštitu od sunca nivo vitamina D bio viši. Iako ovaj poslednji nalaz deluje iznenađujuće, objašnjenje je jednostavno: oni koji koriste kremu za zaštitu od sunca često su osobe koje više vremena provode napolju.

Jedna od tih terenskih studija sprovedena je u Australiji. Tokom jednog leta 113 osoba starijih od četrdeset godina svakodnevno je koristilo ili kremu za zaštitu od sunca širokog spektra ili kremu bez aktivne supstance; ni učesnici ni istraživači nisu znali ko koristi koju kremu. Na kraju leta nivo vitamina D je u obe grupe porastao u sličnoj meri, a ni kod koga, uključujući i osobe starije od sedamdeset godina, vrednost nije izašla iz uobičajenog raspona.

U jednoj novijoj studiji dobrovoljci su nedelju dana letovali u oblasti s veoma visokim ultraljubičastim indeksom; delu njih je data krema za zaštitu od sunca i pokazano im je kako da je nanose u dovoljno debelom sloju. Oni koji su kremu koristili kako je preporučeno nisu izgoreli od sunca, a ipak im je nivo vitamina D u krvi značajno porastao. U grupi koja je kremu koristila po svojoj navici porast je bio veći, ali su u toj grupi zabeležene i opekotine od sunca.

Međunarodno veće od trinaest stručnjaka iz oblasti endokrinologije, dermatologije, fotobiologije i epidemiologije, posle pregleda objavljenih radova, takođe je došlo do konsenzusa: kreme za zaštitu od sunca koje se nanose za svakodnevnu upotrebu i aktivnosti na otvorenom ne narušavaju status vitamina D kod zdravih osoba.

Treba znati i granice dokaza. Preparati korišćeni u terenskim studijama imali su srednji zaštitni faktor; malo je sličnih studija s preparatima veoma visokog zaštitnog faktora, koji se danas široko preporučuju, i autori pregleda to jasno navode. Osim toga, neki autori konsenzusa stručnjaka i studije o letovanju rade u kozmetičkoj industriji. Zato zaključak ne treba čitati kao 'sigurno ne utiče', nego kao 'u stvarnom životu nije pokazan značajan pad'.

Zašto u praksi ne snižava nivo, iako bi u teoriji trebalo?

• Preparat se nanosi u tankom sloju: zaštitni faktor se u laboratoriji meri s određenim, debelim slojem. U svakodnevnom životu ljudi uglavnom koriste manje preparata od toga; stvarna zaštita ostaje ispod vrednosti na etiketi.
• Neki delovi ostaju nezaštićeni: uši, potiljak, nadlanice i linija kose često se preskaču; ruke i noge nisu delovi tela na koje se preparat nanosi svaki dan.
• Obnavljanje nanosa izostaje: preparat se gubi znojem, vodom i trenjem; ako se tokom dana ne obnovi, zaštita slabi.
• Nijedna krema ne zaustavlja sve zrake: čak i pravilno korišćen preparat propušta mali deo UVB zraka. Studija o letovanju pokazala je da se vitamin D stvara i uz kremu nanesenu u sloju dovoljno debelom da spreči opekotine od sunca.
• Upotreba raste s vremenom provedenim napolju: krema za zaštitu od sunca se uglavnom nanosi u dane kad se dugo boravi na suncu; ukupna izloženost je i dalje velika.

Ove stavke ne znače da nemarna upotreba kreme za zaštitu od sunca ima neku korist. Tanko nanošenje i neobnavljanje nanosa smanjuju i zaštitu od opekotina, fleka i raka kože. Pravilna količina, razmak obnavljanja nanosa i izbor preparata opisani su u članku „Kreme za zaštitu od sunca – vodič“.

Da li je za vitamin D potrebno sunčanje?

Američka akademija za dermatologiju ne preporučuje da se vitamin D dobija izlaganjem suncu ili u solarijumu. Obrazloženje je sledeće: ultraljubičasti zraci povećavaju rizik od raka kože, a nije definisan bezbedan nivo izloženosti koji obezbeđuje dovoljno stvaranje vitamina D bez povećanja rizika od raka kože. Akademija preporučuje da zdrave odrasle osobe vitamin D unose iz namirnica koje ga prirodno sadrže i iz namirnica obogaćenih vitaminom D.

To ne znači da sunce treba potpuno izbegavati. U svakodnevnom životu koža prima izvesnu količinu ultraljubičastih zraka čak i kad se koristi zaštita. Poenta je da se ne preporučuje namerno sunčanje bez zaštite niti prestanak korišćenja kreme za zaštitu od sunca radi dobijanja vitamina D. O udelu sunčevih zraka u starenju kože i nastanku fleka pročitajte u članku „Mit Zimi i po oblačnom vremenu krema za sunčanje nije potrebna – šta kaže nauka?“.

Važni su i godišnje doba i geografski položaj. Nacionalna zdravstvena služba Ujedinjenog Kraljevstva (NHS) za svoju zemlju navodi da u jesen i zimu sunčeva svetlost nije dovoljno jaka za stvaranje vitamina D i da u tom periodu vitamin D treba unositi iz hrane ili suplemenata. Drugim rečima, glavni uzrok niskog vitamina D zimi nije krema za zaštitu od sunca, nego samo sunce. Ova informacija važi za geografsku širinu Ujedinjenog Kraljevstva; u južnijim oblastima slika može biti drugačija.

Ko ima veći rizik od nedostatka vitamina D?

Postoje činioci koji na nivo vitamina D utiču mnogo jače od kreme za zaštitu od sunca. Zdravstvene institucije ističu sledeće grupe:

• Osobe koje retko izlaze napolje: osobe vezane za kuću ili koje žive u ustanovi za negu
• Osobe koje napolju veći deo kože pokrivaju odećom
• Osobe tamnije puti: pigment u koži filtrira deo svetlosti potrebne za stvaranje vitamina D
• Bebe i mala deca: odluku o suplementu za ovu uzrasnu grupu donosi pedijatar
• Osobe s bolestima preosetljivosti na svetlost: pošto ove osobe istovremeno koriste preparate visokog zaštitnog faktora, zaštitnu odeću i hlad, konsenzus stručnjaka preporučuje da se kod njih prati nivo vitamina D i, ako je potrebno, daje suplement

Konsenzus stručnjaka preporučuje da nivo vitamina D ne proveravaju svi, nego oni koji imaju rizik od nedostatka. Ako pripadate nekoj od ovih grupa ili duže vreme imate tegobe kao što su umor, bol u kostima i mišićima, recite to lekaru; lekar odlučuje da li je potrebna analiza.

Šta je rešenje ako postoji rizik od nedostatka?

Rešenje nije da kožu ostavite bez zaštite. Vitamin D se nalazi u masnoj ribi, žumancetu i namirnicama obogaćenim vitaminom D; međutim, samo ishranom nije uvek lako postići dovoljan nivo. U tom slučaju lekar može da preporuči suplement.

• O suplementu, dozi i trajanju odlučuje lekar. Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima i dugotrajno uzimanje većih količina od potrebnih može biti štetno.
• Nemojte bez provere nivoa u krvi, na preporuku poznanika, počinjati s preparatima visoke doze.
• Ako ste trudni, dojite, imate bolest bubrega ili redovno uzimate lekove, o suplementu obavezno razgovarajte s lekarom.
• Solarijum se ne preporučuje kao izvor vitamina D.

Zašto je to posebno važno posle medicinskih estetskih tretmana?

Ova glasina najviše šteti upravo u periodu kada je zaštita od sunca najpotrebnija. Posle lasera, hemijskog pilinga, mikroiglanja i sličnih tretmana koža je osetljivija na ultraljubičaste zrake. U tom periodu sunce bez zaštite povećava rizik od tamnjenja kože posle tretmana, naročito kod tamnije puti i kod osoba sklonih flekama. Pojedinosti su u člancima „Opekotine i fleke posle lasera i IPL-a“ i „Laser, IPL i hemijski piling kod tamnije puti“.

Kod melazme je zaštita od sunca osnova lečenja; prestanak korišćenja kreme za zaštitu od sunca može da dovede do tamnjenja fleka i do toga da lečenje bude uzaludno. Ova tema obrađena je u članku „Fleke na koži i melazma“. Oni koji razmišljaju o laseru za fleke mogu da pogledaju odeljke o zaštiti od sunca u članku „Laseri za pigmentne fleke“, a oni koji koriste preparate s retinoidima u članku „Vodič kroz retinoide“. Opšta načela posle tretmana nalaze se u članku „Nega posle medicinskog estetskog tretmana“.

Umesto da u periodu posle tretmana zbog brige o vitaminu D prestanete da koristite kremu za zaštitu od sunca, svoju brigu prenesite lekaru. Ako je potrebno, nivo vitamina D proceniće se posebno; te dve stvari nisu alternativa jedna drugoj.

Zaključak

Teorijski je tačno da krema za zaštitu od sunca može da smanji stvaranje vitamina D, i to je pokazano u laboratoriji. Međutim, studije koje su ispitivale kako ljudi zaista koriste preparat nisu pokazale da svakodnevna upotreba značajno snižava nivo vitamina D. Za preparate veoma visokog zaštitnog faktora podaci su ograničeni; ta neizvesnost nije razlog da prestanete da se štitite od sunca, nego razlog da, ako ste u rizičnoj grupi, o nivou vitamina D razgovarate s lekarom. Sunčanje radi vitamina D se ne preporučuje; ako postoji nedostatak, rešenje su ishrana i suplement koji lekar smatra prikladnim.