Da li su mladež, visuljak, seboroična keratoza i fleka isto?
U narodu se gotovo svaka izraslina ili tamna tačka koja se kasnije pojavi na koži naziva 'mladež'. Međutim, to su različite tvorevine i pristupa im se na različit način. Tabela u nastavku nije dijagnostičko sredstvo; samo pokazuje šta lekar na pregledu pokušava da razlikuje.
| Promena | Kako obično izgleda | Šta treba znati |
|---|---|---|
| Mladež (nevus) | Okrugao ili ovalan, pravilne ivice, jednobojan; može da bude ravan ili izdignut, na njemu mogu da rastu dlake | Većina je bezopasna. Novi se javljaju u detinjstvu i pubertetu; u trudnoći mogu blago da potamne |
| Visuljak (meki fibrom) | Mekana mala izraslina na peteljci, boje kože ili malo tamnija; u naborima gde postoji trenje, kao što su vrat, pazuh, očni kapak, ispod grudi | Bezopasan je; može da bude povezan s trenjem, viškom kilograma, trudnoćom i dijabetesom tipa 2 |
| Seboroična keratoza | Najčešće smeđa izraslina koja izgleda kao da je zalepljena na kožu, nalik bradavici ili kapi voska | Česta je u srednjem i starijem dobu, bezopasna je i nije zarazna; izgledom ponekad može da podseća na rak kože |
| Fleke od sunca, pege, melazma | Ravna, neizdignuta zatamnjenja | Pojedinosti su opisane u članku „Fleke na koži i melazma“ |
Ovo razlikovanje nije uvek lako napraviti golim okom. Dobroćudna seboroična keratoza može da izgleda zabrinjavajuće; s druge strane, melanom, jedna vrsta raka kože, može da izgleda kao bezopasan mladež ili fleka. Pri tom razlikovanju lekari se, pored golog oka, služe osvetljenim uveličavajućim instrumentom koji se zove dermatoskop.
Koje mladeže i fleke treba pokazati lekaru?
Dermatološka udruženja preporučuju javnosti dva jednostavna pomagala. Prvo je ABCDE pravilo, koje se koristi kada se posmatra jedna promena. Drugo je znak 'ružnog pačeta', koji promenu poredi s ostalim mladežima iste osobe.
Mladež ili fleku s nekom od ovih osobina treba bez odlaganja pokazati lekaru (ABCDE pravilo)
- A – Asimetrija: jedna polovina promene ne liči na drugu.
- B – Ivica (Border): ivice su nepravilne, nazubljene ili nejasne.
- C – Boja (Color): umesto jedne boje postoji više boja ili nijansi (svetlo- i tamnosmeđa, crna; ponekad crvena, bela, plava).
- D – Prečnik (Diameter): najčešće veći od 6 mm, odnosno od gumice na kraju olovke; ali melanom može da se otkrije i dok je manji.
- E – Promena (Evolving): menjaju se veličina, oblik ili boja.
- Mladež koji svrbi, boli, krvari, stvara krastu ili se upali
- Novonastala fleka ili rana neobičnog izgleda koja ne prolazi za nekoliko nedelja, uključujući one na dlanovima i tabanima
- Tamno polje ispod nokta koje nije posledica udarca
Znak 'ružnog pačeta' zasniva se na ovom zapažanju: mladeži jedne osobe obično liče jedni na druge, gotovo kao članovi iste porodice. Pažnju privlači mladež koji ne liči na ostale – tamniji je, veći, nepravilniji ili, naprotiv, jedini se razlikuje. U jednoj studiji sa specijalistima za kožne bolesti objavljeno je da je procena mladeža u poređenju s ostalim mladežima iste osobe znatno smanjila broj mladeža koji su nepotrebno smatrani sumnjivim i da su na taj način svi melanomi u studiji označeni kao 'drugačiji'.
Ova pravila su sredstvo za probir, a ne dijagnoza. Većina promena koje odgovaraju pravilima na pregledu se pokaže bezopasnim; retko i promena koja ne odgovara u potpunosti pravilima može da bude problematična. Zato, ako Vam neka fleka 'ne daje mira', ne čekajte da se poklope sve tačke da biste je pokazali.
Da li je hitno ili može da sačeka?
Mladež koji se menja najčešće ne zahteva odlazak u hitnu službu; zdravstvene ustanove to svrstavaju u stanja 'koja nisu hitna, ali zahtevaju odlazak lekaru'. S druge strane, melanom se mnogo lakše leči kada se rano otkrije. Ispravan stav je negde između: obaviti pregled bez panike, ali i bez odlaganja mesecima.
| Situacija | Šta raditi |
|---|---|
| Mladež koji godinama izgleda isto i liči na Vaše ostale mladeže | Dovoljno je praćenje; povremeno se pregledajte, a one u koje niste sigurni fotografišite i uporedite |
| Visuljak ili izraslina koja se trlja, zakači ili Vam smeta izgledom | Nema žurbe; ako želite da je uklonite, obratite se lekaru |
| Promena s nekim od gore navedenih znakova upozorenja | Bez odlaganja, u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja, pokažite je dermatologu; u međuvremenu ne radite estetski tretman |
| Rana koja brzo raste, sama krvari ili ne zarasta | Javite se na pregled bez čekanja |
Za osobe s mnogo mladeža, svetle puti, s rakom kože u ličnoj ili porodičnoj istoriji i one koje su u prošlosti često izgorele na suncu ili koristile solarijum posebno je važan redovan pregled kože u razmacima koje preporuči lekar. Značaj ove teme u starijem dobu obrađen je u članku „Nega kože i medicinska estetika posle 50. godine“.
Zašto se preko mladeža ne radi laser, IPL ili epilacija?
Laser i intenzivnu pulsnu svetlost (IPL) apsorbuje melanin, pigment u koži. Pošto mladeži sadrže mnogo melanina, snažno apsorbuju svetlost. To ima dve posledice. Prvo, na mestu mladeža mogu da nastanu opekotina, plik i ožiljak. Drugo, i važnije, menja se izgled mladeža.
U sistematskom pregledu koji je proučavao mladeže preko kojih se prešlo tokom laserske epilacije opisani su smanjenje mladeža, posvetljenje ili tamnjenje, asimetrija oblika i promena dermatoskopskog izgleda. U istom pregledu navedeno je da nije zabeležen nijedan dokumentovan slučaj da se mladež posle laserske epilacije pretvorio u rak, ali da su dugoročni podaci ograničeni. Dakle, briga nije u tome da laser pretvara mladež u rak. Briga je u tome što se mladež čiji se izgled promenio kasnije teže procenjuje i što pravi znak upozorenja može da promakne.
- Pri epilaciji i tretmanima svetlošću mladeži se preskaču ili se zaštite prekrivanjem.
- Ako postoji mladež koji izgleda sumnjivo, preporučuje se da ga pre tretmana pogleda dermatolog.
- 'Brisanje' mladeža laserom iz estetskih razloga posebna je i sporna tema: pošto laser uništava tkivo, ne ostaje uzorak za pregled, a deo ćelija mladeža može da ostane u koži i ponovo da se pigmentiše. Zato odluka pripada lekaru koji je pregledao promenu.
Pojedinosti o epilaciji obrađene su u članku „Problemi posle laserske epilacije“, a briga zbog raka u članku „Mit Laserska epilacija izaziva rak – šta kaže nauka“.
Velika većina mladeža i visuljaka je bezopasna; ipak, redosled mora da bude prvo dijagnoza, pa estetika. Ako promenu koja se menja, krvari ili ne liči na ostale pokažete lekaru pre lasera ili kreme, sprečićete da se moguća dijagnoza odloži.
Dr. Hamza GemiciMedicinski direktor Doktorcluba · lekar estetske medicine
Zašto nije dobro tretirati laserom ili kremom fleku koja nije dijagnostikovana?
Nije svako zatamnjenje za koje se misli da je fleka od sunca zaista fleka od sunca. Na koži oštećenoj suncem, naročito na licu, postoji vrsta melanoma koja počinje kao ravna smeđa fleka koja sporo raste (lentigo maligna) i može da se zameni s bezopasnim flekama. Kada su u jednom centru za lečenje raka pregledani podaci o 503 pacijenta kojima je ta dijagnoza postavljena tokom perioda od deset godina, utvrđeno je da je kod njih 37 (oko 7 odsto) ista promena ranije iz estetskih razloga tretirana zamrzavanjem, laserom ili kremom za posvetljivanje fleka. Istraživači su zaključili da takvi tretmani mogu da odlože dijagnozu i da, time što zamagljuju granice promene, mogu da zahtevaju opsežniju operaciju.
Ovaj udeo potiče iz retrospektivnih podataka jednog centra i nije mera rizika za svakoga ko je fleku tretirao laserom. Ono što pokazuje je jednostavnije: posvetliti boju ne znači postaviti dijagnozu. Laser ili krema mogu da smanje vidljivi pigment fleke; ako ćelije u dubini ostanu na mestu, problem je samo prikriven.
- Pre nego što se na fleku primeni laser, IPL, piling ili krema za posvetljivanje, lekar treba da utvrdi šta je ta fleka.
- To je posebno važno za fleke koje stoje izdvojeno, razlikuju se od ostalih, imaju nepravilnu ivicu ili promenljivu nijansu boje.
- Fleku koja se uprkos lečenju vraća ili menja oblik treba ponovo proceniti.
- Ako smatra da je potrebno, lekar će uzeti mali uzorak fleke (biopsija) radi pregleda; to nije prepreka koja odlaže tretman, nego uslov da tretman bude bezbedan.
Koja metoda se bira za fleke posle dijagnoze opisano je u članku „Laseri za pigmentne fleke“.
Kako se uklanjaju visuljci i seboroične keratoze?
Visuljke i seboroične keratoze nije potrebno uklanjati iz zdravstvenih razloga. Mogu da se uklone ako se trljaju i iritiraju, krvare, kače se za nakit ili odeću ili ako osobi smeta njihov izgled. Glavne metode koje lekar koristi su:
- Zamrzavanje (krioterapija): promena se zamrzava tečnim azotom; za nekoliko dana stvori se krasta i otpadne.
- Uklanjanje toplotom (kauterizacija) ili isecanje hirurškim makazama ili skalpelom: obično se radi u lokalnoj anesteziji i kratko traje.
- Struganje i sečenje u ravni kože (shaving): koristi se kod površinskih promena kao što je seboroična keratoza.
Iako izgledaju kao mali zahvati, ovo su medicinske intervencije. Posle njih mogu da ostanu ožiljak ili tamnije ili svetlije mrlje; taj rizik je veći kod tamnije puti i, iako je najčešće prolazan, ponekad može da ostane. Kod osoba sklonih izdignutim ožiljcima o tome treba posebno razgovarati; pojedinosti su u članku „Ožiljci i keloidi“. Ponovna pojava uklonjene promene na istom mestu obično se ne očekuje, ali se kod sklonih osoba novi mogu javiti na drugim mestima.
Ako visuljak raste, boli, krvari ili se za kratko vreme mnogo umnoži, pokažite ga lekaru pre uklanjanja. Nije svaka izraslina koja liči na visuljak zaista visuljak.
Zašto je rizično podvezivanje koncem, kiselina ili krema 'za uklanjanje mladeža' kod kuće?
Na internetu i u nekim prodavnicama prodaju se masti, gelovi, olovke i tečnosti za koje se tvrdi da 'kod kuće skidaju' mladeže, visuljke i slične promene. Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) saopštila je da nije odobrila nijedan lek na recept ili bez recepta za tu namenu i upozorila potrošače da se klone tih proizvoda. Agencija navodi da je dobila prijave o osobama kod kojih su posle upotrebe tih proizvoda nastali nepovratno oštećenje kože i infekcija.
- Opekotina i ožiljak: ovi proizvodi mogu da sadrže salicilnu kiselinu u visokoj koncentraciji ili druge nagrizajuće supstance. Promenu najčešće ne uklanjaju u potpunosti; na okolnoj zdravoj koži mogu da ostave ožiljak i promenu boje. Rezultat, naročito na licu, može da smeta više od prvobitne promene.
- Infekcija: prijavljene su infekcije koje su zahtevale lečenje antibioticima.
- Kašnjenje dijagnoze: kada se promena delimično uništi ili joj se promeni izgled, lekaru je teže da utvrdi da li je reč o raku kože. Rak kože koji nije potpuno uklonjen može da nastavi da raste.
- Natpis 'prirodno' ili 'biljno' ne znači da je proizvod bezbedan; i takvi proizvodi mogu da sadrže nagrizajuće supstance.
- Podvezivanje koncem ili vlasi kose, sečenje makazicama za nokte: nose rizik od krvarenja, infekcije i ožiljka. Zdravstvene ustanove savetuju da ne pokušavate sami da uklonite visuljak osim ako Vam to lekar ne preporuči.
- Isti nedostaci važe i za olovke za spaljivanje i 'plazma' uređaje koji se koriste kod kuće.
Rizici ostalih tretmana kod kuće obrađeni su u članku „Olovke za filer bez igle i tretmani kod kuće“.
Zašto se uklonjeni mladež šalje na patohistološki pregled?
Jedini način da se sa sigurnošću kaže šta je neka promena jeste da se uklonjeno tkivo pregleda pod mikroskopom. Zato lekar, ako mladež uklanja zbog sumnje, uzorak šalje na patohistološki pregled. Kod promena tipičnog izgleda, kao što je visuljak, lekar odlučuje da li je pregled potreban; ako niste sigurni, imate pravo da pitate zašto.
To utiče i na izbor metode. Mladež koji je isečen može da se pregleda; od promene koja je isparena laserom, zamrznuta ili spaljena kiselinom ne ostaje tkivo za pregled. U tome je i najveći nedostatak uklanjanja mladeža kod nekoga ko nije lekar, u salonu lepote ili kod kuće: ono što može da krene naopako nije samo ožiljak, nego i dijagnoza koja nikada nije postavljena.
Kako možete da pratite svoje mladeže?
- Na svakih nekoliko meseci, pri dobrom svetlu, pregledajte celu kožu; za leđa, vlasište, tabane i nokte koristite ogledalo ili zamolite nekog bliskog za pomoć.
- Mladeže u koje niste sigurni fotografišite s lenjirom pored njih; promenu pratite na osnovu fotografija, a ne pamćenja.
- Odgovor 'bezopasno' koji daju aplikacije za telefon i alati veštačke inteligencije ne smatrajte zamenom za pregled; ti alati mogu da pogreše.
- Štitite se od sunca i ne koristite solarijum; ultraljubičasti zraci povećavaju rizik od raka kože. Pojedinosti su opisane u članku „Kreme za zaštitu od sunca – vodič“.
- Na mestu gde idete na estetski tretman, čak i ako Vas ne pitaju, sami pokažite mladeže i nove fleke u regiji tretmana.
Cilj ovog članka nije da izazove strah. Ogromna većina mladeža i visuljaka ne pravi probleme tokom celog života. Jedino što treba uraditi jeste ispravno postaviti redosled: prvo dijagnoza, zatim estetika.
Pitanja koja vredi postaviti lekaru
- Da li je ova promena mladež, visuljak, seboroična keratoza ili nešto drugo?
- Da li među mojim mladežima ima nekog koji treba pratiti ili ukloniti?
- Da li je potrebno da ga pogledate dermatoskopom; koliko često treba da dolazim na kontrolu?
- Šta preporučujete za mladeže i fleke u regiji u kojoj planiram laser, IPL ili epilaciju?
- Da li je pre tretmana ove fleke potrebna biopsija?
- Kojom metodom ćete ukloniti ovaj mladež i zašto ste izabrali tu metodu?
- Da li će uklonjeno tkivo biti poslato na patohistološki pregled; kada i kako ću saznati rezultat?
- Kolika je verovatnoća ožiljka, promene boje ili ponovne pojave kod moje puti i u ovoj regiji?
- Koju promenu treba da primetim da bih došao/došla ne čekajući termin kontrole?
Česta pitanja
Da li svaki mladež treba pokazati lekaru?
Ne. Za mladeže koji se godinama ne menjaju i liče na Vaše ostale mladeže dovoljno je praćenje. Mladeže koji su novi, menjaju se, izgledaju drugačije od ostalih, svrbe ili krvare treba pokazati bez odlaganja.
Šta se dešava ako se laserska epilacija uradi preko mladeža?
Na mladežu mogu da nastanu opekotina i promena boje i oblika. U dosadašnjim pregledima nije pokazano da to izaziva rak, ali se mladež izmenjenog izgleda kasnije teže procenjuje. U takvom slučaju pokažite mladež dermatologu i recite da je rađena epilacija.
Da li visuljak može da se pretvori u rak?
Visuljci su bezopasne tvorevine. Ipak, nije svaka izraslina koja liči na visuljak zaista visuljak; promenu koja raste, boli, krvari ili menja izgled treba pokazati lekaru.
Mogu li kod kuće da podvežem visuljak koncem da otpadne?
Ne preporučuje se. Postoji rizik od krvarenja, infekcije i ožiljka; osim toga, lekar nije video da li je promena zaista visuljak. Ako želite da ga uklonite, obratite se lekaru.
Da li su kreme za uklanjanje mladeža koje se prodaju na internetu bezbedne?
Američka Agencija za hranu i lekove saopštila je da ne postoji proizvod odobren za tu namenu i preporučila da se tih proizvoda klonite zbog rizika od opekotine, ožiljka, infekcije i kašnjenja dijagnoze raka kože.
Zašto je pregled potreban pre nego što fleku tretiram laserom?
Neke fleke koje izgledaju bezopasno mogu da budu rak kože u ranoj fazi. Laser ili krema protiv fleka, time što posvetljuju boju, mogu da prikriju problem i odlože dijagnozu. Zato se najpre utvrđuje šta je fleka.
Da li posle uklanjanja mladeža ostaje ožiljak?
Svaki tretman koji seče ili spaljuje kožu može da ostavi izvestan ožiljak; koliko je vidljiv zavisi od mesta i veličine mladeža, metode i lične sklonosti. Promena boje češća je kod tamnije puti. O tome razgovarajte s lekarom pre tretmana.
Da li se svaki uklonjeni mladež šalje na patohistološki pregled?
Mladeži uklonjeni zbog sumnje šalju se na pregled. Kod bezopasnih promena tipičnog izgleda lekar odlučuje da li je pregled potreban. Od promena uništenih laserom ili zamrzavanjem ne ostaje tkivo za pregled.
Izvori
- What to look for: ABCDEs of melanoma — American Academy of Dermatology (AAD)
- Moles — NHS (Velika Britanija)
- Skin tags — NHS (Velika Britanija)
- Products Marketed for Removing Moles and Other Skin Lesions Can Cause Injuries, Scarring (Consumer Update, 10. avgust 2022; arhivska kopija) — U.S. Food and Drug Administration (FDA), 2022
- Ugly Duckling Sign as a Major Factor of Efficiency in Melanoma Detection (Gaudy-Marqueste C i sar.). JAMA Dermatol 153(4):279–284. PMID: 28196213 — JAMA Dermatology, 2017
- Lentigo maligna melanoma with a history of cosmetic treatment: Prevalence, surgical outcomes and considerations (Hibler BP i sar.). Lasers Surg Med 49(9):819–826. PMID: 28555933 — Lasers in Surgery and Medicine, 2017
- Changes in melanocytic nevi treated with laser hair removal: A systematic review (Cices A, Dover JS, Labadie JG). Lasers Surg Med 55(7):617–624. PMID: 37493510 — Lasers in Surgery and Medicine, 2023
Stručni odbor za medicinsku estetiku
Turski original ovog članka pregledao je Stručni odbor za medicinsku estetiku Doktorcluba. Ova stranica je prevod upoređen s originalom i još je nije pregledao lekar koji govori srpski.
